13. март

Осам страшних страсти Касиан исчисли И девето јоште – нечисте помисли. Прождрљивост прво у пићу и јелу. Па блуд, отров други и духу и телу, Среброљубље – оков што за метал веже. Гнев – ‘мраз људског срца, што леди и стеже. Печал – црв несити што душу разједе, Униније – дремеж што смрт души преде, Сујетљивост – змија, змија многоглава. Свуд је и нигде је – прикрива је трава, Гордост – мач дворезни што сече и руби, И младе и старе немилосно губи. И младиће чиле, охоле због снаге. И духовне старце, самим себи драге. Од свих ових страсти Бог нам је одбрана Молитвама светим светог Касиана.

Св. Јован Касиан пише о борби с духом блуда овако: „Борба с духом блуда, борба је љута, дужа од других, свагдашња и само од малог броја људи потпуно к победи приведена. Ова се борба почиње с првог зрелог узраста и не престаје све док се остале страсти не победе. У овој борби потребно је двојако оружје. За достигнуће савршене и чисте целомудрености није довољан само телесни пост (премда је он пре свега нужан), потребна је уз то и сокрушеност духа и неодступна молитва против овога најнечистијег духа; за тим непрестано поучење из Св. Писма уједно с умним деловањем, затим труд телесни и рукодеље, које задржава срце од блуђења и повраћа га к себи, а изнад свега дубока и истинска смерност, без које се никада и ни над којом страшћу не може задобити победа. Победа ове страсти условљена је савршеним очишћењем срца, из кога по речима Господа истиче отров и ове болести. Јер од срца излазе помисли зле … прељубе, курварства итд. (Мат. 15, 19)… Треба имати постојану смерност у срцу и трпљење, као и пажљиву предохрану себе у току дана од гнева и осталих страсти. Јер уколико у нас уђе огањ гнева, утолико лакше после проникава у нас жар похоти.“ Интересантно је да и многи други велики духовници доводе у узрочну везу страст гнева и страст блудне похоти, из чега следује да су гневници највећи похотљивци.

Да созерцавам Господа Исуса као будног стражара над црквом Својом (Мат. 28, 20) и то: 1. како Он бди над целим створеним светом, а нарочито над црквом Својом, крвљу стеченом, 2. како Он бди над сваком крштеном душом као вртар над усевом својим, 3. како он кроз тишину и кроз буру води цркву Своју, водећи је крајњој победи, 4. како Он бди и над мојим животом, да узрасте и узида се у царство Његово вечито.

Ја сам с вама у све дане до свршетка вијека. (Мат. 28, 20) Ево утехе над утехама! Ево утехе за оне које бура ломи! Нека се само сете: ту је Христос поред њих, и нека се не боје. Он је крманош. Ево утехе за оне који старе! Нека не губе из вида, да Христос с њима путује кроз време све до у вечност у вечну младост, и нека буду спокојни. Ево утехе за оне које људи муче! Нека не мисле да су остављени, јер Христос је уз њих у свима мукама, и на суду, и у тамници, и нека се радују. Он је судија. Ево утехе за оне које зли духови узнемирују! Нека појме, да је Христос победилац злих духова, на њиховој страни, и нека се крепе. Он је Победилац. Ево утехе за све оне који траже светлост правде и истине! Нека верују да је Христос ближи души њиховој од очију њихових, и нека се држе Његовог руководства. Он је светлост. О браћо моја, ваистину, Христос је непрестано с нама као светлост што је непрестано са очима које гледају. Но о жалости наше, како су очи наше душе затворене, те узалуд се светлост труди да се сретне са зеницом вида нашег! О туге и жалости наше, када ми нисмо са Христом! Он иде у сусрет нама – идемо ли ми у сусрет Њему? Он хоће с нама – хоћемо ли ми са Њим? Ако хоћемо утеху, ми морамо бити са Њим у све дане до свршетка нашега века. Господе, утехо наша једина, не остави нас! Теби слава и хвала вавек. Амин.