Молитва светог Јована Дамаскина (крај дана)

Молитва светог Јована Дамаскина (коју изговарај указујући на своју постељу):

Човекољубиви Господару, неће ли ми ова постеља бити гроб или ћеш душу моју бедну још обасјати даном?

Ето, преда мном је гроб; ето, преда мном стоји смрт!

Господе, бојим се Твога суда и бескрајних мука, а не престајем чинити зло; Тебе, Господа Бога свог свагда разгневљујем и пречисту Твоју Матер, и све небеске силе и мог светог Анђела чувара.

Знам, Господе, да сам недостојан Твога човекољубља, но достојан сваке осуде и муке.

Но, Господе, хтео ја или не хтео, спаси ме.

Јер, ако праведника спасеш, то није ништа нарочито; и ако чистога помилујеш, то није ништа чудновато, јер су достојни Твоје милости.

Али, на мени грешноме учини чудо милости своје; у томе покажи чудо човекољубља свог, да не надвлада моја грешност Твоју неисказану доброту и милосрђе; и како хоћеш уради са мном.