Псалам 38.

По Септуагинти: 38 · масоретски: 39 · Исти псалам у Светом Писму

За крај, Идитуну, Псалам Давидов.

1. 1.

   РЕКОХ: Сачуваћу путеве моје да не грешим језиком мојим; поставих устима мојим стражу кад устане грешник наспрам мене.

2. 2.

   Постадох глувонем и понизих се и ућутах од добара, и бол се моја обнови.

3. 3.

   Запали се у мени срце моје, и у размишљању моме разгоре се огањ. Говорих језиком мојим:

4. 4.

   Обзнани ми Господе кончину моју, и број дана мојих који је, да знам шта ми недостаје.

5. 5.

   Гле, педљима си поставио дане моје, и састав (=ипостас) је мој као ништа пред Тобом; али (заиста) све је таштина, сваки човек жив.

   Селá
6. 6.

   Заиста, као у слици ходи човек, али се узалуд мете; сабира у ризницу, и не зна коме ће их сабрати.

7. 7.

   И сада, ко је ишчекивање моје? Није ли Господ? И састав (=ипостас) мој код Тебе је.

8. 8.

   Од свих безакоња мојих избави ме; (за) поругу безумноме дао си ме.

9. 9.

   Оглувонемех и не отварах уста своја, јер си (то) Ти учинио.

10. 10.

    Отклони од мене ударце Твоје, јер од моћи руке Твоје ја ишчилех.

11. 11.

    Карањима за безакоње покарао си човека, и растопио си као паучину душу његову; али (заиста) узалуд се мете сваки човек.

    Селá
12. 12.

    Услиши молитву моју, Господе, и мољење моје чуј; сузе моје немој прећутати, јер сам ја дошљак код Тебе и пролазник, као сви оци моји.

13. 13.

    Остави ме, да се одморим, пре но што отидем и више ме не буде.