15. novembar

Mučenik Akindin i s njim Pigasije, Hrabri Anempodist, i s njim Aftonije, I velmoža carski Elpidifor nežni – Svi – žrtveni janjci, janjci belosnežni. Kazaše se sluge Presvete Trojice I javiše Hrista Saporu u lice. Mučeništvo za njih beše kao slavlje, Miliji im Hristos no mladost i zdravlje, Miliji im Hristos no sve dvorske slasti, Miliji im Hristos no carske počasti. Sve što svet im dade za Hrista dadoše, Blagorodne žrtve za Hrista padoše, Padoše u sramu, ustaše u sjaju, Padoše na zemlju, ustaše u Raju. Za crkvu na zemlji krv svoju prosuše, U crkvu na nebu uzidaše duše. Prepuni ljubavi k rodu hrišćanskome Sad se oni mole Hristu vaskrslome, Da sačuva Crkvu na zemlji od bede, i da je dovede do krajnje pobede.

Kako će se uzvisiti do ljubavi prema neprijateljima svojim onaj ko prekrši ljubav prema roditeljima svojim? Ljubav prema roditeljima to je glavna i osnovna škola ljubavi. Bez te škole ne ide se dalje. Kralj srpski Dragutin ustade s vojskom protiv oca svoga, da bi seo na presto očev. No dogodi mu se po tom da slomi nogu, i to probudi u njemu savest, koja ga grižom svojom do smrti ne ostavi na miru. Dragutin se povuče s prestola i ustupi vlast svome mlađem bratu, Milutinu, poče široko deliti milostinju, zidati crkve, i činiti druga dobra dela. Uz to se još i tvrdo podvizavaše u tajnosti. Opasan beše trskom po nagom telu, odeven u grubo vretišče, moljaše se po noći Bogu u jednom tajno iskopanom grobu. I sve to činjaše ovaj pokajani kralj samo da bi mu Bog oprostio greh neljubavi prema roditelju njegovom. I Bog mu je oprostio. Mnogi sv. mučenici primali su radosno svoje dželate, koji su ih tražili, i gostili ih u svojoj kući, dok se oni ne bi prigotovili za smrt. Gostiti svoje krvnike, nije li to izraz velike ljubavi prema neprijateljima svojim? Kada car Sapor mučaše ljuto sv. Akindina, Pigasija i ostale s njima, najedanput se on razbesi i onemi, i ne mogaše govoriti, i trzaše sebe po licu od jarosti velike. Videći svoga mučitelja u takvom očajanju sv. Akindin se zaplaka, pomoli se Bogu za cara i reče: „u ime Isusa Hrista Gospoda našeg, progovori!“ I odreši se caru jezik, i poče govoriti. Evo primera i istinske ljubavi prema neprijatelju svome!

Da sozercavam čudesnu silu apostolske reči (Dela Ap. 16), i to: 1. kako jedna robinja sa nečistim duhom vračarskim vikaše za Pavlom i Silom; 2. kako se Pavle okrete i reče duhu: zapovjedam ti imenom Isusa Hrista, iziđi iz nje!; 3. kako nečisti duh u taj čas izađe iz robinje.

Kao što nas izabra kroz Njega prije postanja svijeta, da budemo sveti i pravedni pred njim u ljubavi. (Ef. 1, 4) Jedina crkva uči, i pokazuje, da je najpre bio plan sveta, pa je onda stvoren svet. Taj plan je bio u mudrosti i volji i sili Božjoj. U tome smo planu i mi hrišćani kao Crkva Božja. Bog nas, prema tome planu, izabra prije postanja svijeta na svetost i pravdu u ljubavi. Izabra nas Bog unapred i posini kroz Njega, -kroz koga? Kroz Gospoda Isusa Hrista. Jer sve što smo mi Bogu, sve smo Mu to kroz Isusa Hrista. I mimo Isusa Hrista čovek nema nikakve veze, nikakva odnosa, nikakva srodstva s Bogom. I naše izbranje i posinovljenje, dakle, bilo je kroz Gospoda našeg Isusa Hrista. Izabra nas, Crkvu Svoju svetu, po ugodnosti volje Svoje, kao što nekada izabra Izrailja između svih naroda na zemlji. Neka niko ne kaže: ovo izbranje Božje uništava slobodnu volju čovekovu, te niti hrišćanin ima zasluge što je hrišćanin, niti je neznabožac za osudu što je neznabožac. Ne; to je sasvim pogrešno tumačenje. Jer izabra Bog i Izrailja nekada, pa neki u Izrailju propadoše a neki se spasoše. Izabra On i Crkvu Svoju svetu, pozivajući u Nju sve narode i sve ljude. No da li će se i koji će se od izabranih i prizvanih spasti, to ne zavisi samo od Božjeg izbora, no i od čovečje volje i truda. O Bože večni, Stvoritelju naš, koji si nas izabrao na spasenje pre nego si nas stvorio bio, pomiluj nas i spasi nas. Tebi slava i hvala vavek. Amin.