3. maj

Anastasije, otac bogonosni, Trud na se primi molitven’ i posni, Podvige drža duge i istrajne, Sve dokle duhom ne upozna tajne. Tad usta svoja otvori medena: – Hristos je, reče, spasenija stena. Ne reci ludo: On je davno bio, Gde je On sada, da bi mi zborio? – Evangelije, Njegov zavet sveti, Ko bi se mog’o njemu odupreti? Ono ti zbori mesto samog Hrista, Ta to su usta Njegova prečista! Ti opet zboriš: da Ga vidim želim! – Pogledaj umom i srcem svecelim U Pričest svetu, od vina i hleba, Tu je On telom, šta ti drugo treba? Pokaj se, brate, pokaj grehe svoje, Hiljadu smrti oko tebe stoje! Pred duhovnikom grehe ispovedi, Krv potom pij Mu i telo Mu jedi. Pokaj se samo. Počneš li s kajanjem Živećeš pravdom i svetlim nadanjem. Pokaj se, brate, pokaj grehe svoje, Hiljadu smrti oko tebe stoje.

Sveti Anastasije Sinajski uči: „svakome hrišćaninu daje se od Boga angel da ga čuva celoga života (osim ako ga neko zlim delima ne progna). No kao što dim progoni pčele, i zli smrad golubove, tako i čuvara života našega, angela, udaljuju od nas gresi naši: pijanstvo, bluđenje, gnev i ostalo… Svakog vernog čoveka angel nastavlja svakom dobrom delu, dok demoni upinju se da sablazne verne i liše ih carstva nebeskog…“ Da su angeli blizu ljudi i da se staraju za ljude, o tome svedoči celo Sveto Pismo, a naročito Novi Zavet. Osim toga postoje u Pravoslavnoj Crkvi bezbrojna predanja svetih ljudi i žena, koja svedoče ovo što sveti Anastasije tvrdi na ime: da svakoga od nas u ovom životu prati blagi i moćni vesnik Božji, vojnik Cara nebeskog, angel svetlosti. Ko, osim luda, odgoni dobrog prijatelja od sebe? Vaistinu, samo ludaci i krajnje neznalice, odgone grehovima svojim svoje najbolje prijatelje, svoje angele hranitelje.

Da sozercavam vaskrslog Gospoda Isusa, i to: 1. kako se On kao svemoćni Pobedilac smrti ne sveti Svojim neprijateljima, koji Ga namučiše i raspeše, nego ostavljajući ih samim sebi podržava Svoje ustrašene prijatelje; 2. kako On i danas, kao i u sva vremena, nezlobiv i krotak, ne žuri na osvetu nevernima nego žuri na pomoć vernima.

Temelja drugoga niko ne može postaviti osim onoga koji je postavljen, koji je Isus Hristos. (I Kor. 3, 11) Jevreji kažu: temelj je Mojsej. Muhamedanci kažu: temelj je Muhamed. Kratkovidi prirodnjaci kažu: temelj je priroda. A mi pitamo: da li Mojsej vaskrse iz groba? I da li se Muhamed vaznese u nebo? I da li priroda daje Duha Svetoga Utešitelja? Mojsej ne vaskrse; Muhamed se ne vaznese u nebo; a priroda ne samo ne daje ljudima Duha Svetoga Utešitelja nego diše mržnjom protiv čoveka, i reži na njega, i pokazuje nokte. Ne može biti temelj svetu onaj ko je u grehu začet, ko je sam činio grehe; ko je lutao i tražio saveta u žena; ko je tuđom silom činio neka dela; ko je u grobu istruhnuo, i čije ime dovodi ljude u dvoumicu odnosno puta, istine i života. A Muhamed i Mojsej u grehu su začeti, grehe su činili, tražili su saveta u žena, tuđom silom činili su dela, u grobu su istruhnuli, i njihovo ime dovodi ljude u dvoumicu odnosno puta, istine i života. Zato se, braćo, nemamo kud obzirati po istoriji i tražiti drugi neki temelj osim Gospoda Isusa Hrista, koji je začet bez greha, koji ne učini ni jednoga greha; koji ne lutaše i ne iskaše saveta ni u koga; koji je Svojom sopstvenom silom činio moćna dela; koji nije istruhnuo u grobu, i čije ime ne dovodi ljude u dvoumicu odnosno puta, istine i života. Ne kaže apostol da je Hristos postavio neki temelj, nego da je On sam Sobom taj postavljeni temelj. On je sva pravda, zato je On i temelj svake pravde. On je sva istina, zato je On i temelj svake istine. On je sva mudrost, zato je On i temelj svake mudrosti. On je sva sila, zato je On i temelj svake sile. On je sve dobro, zato je On i temelj svakog dobra. On je sav život, zato je On i temelj života u oba sveta, u ovome i u onome. Gospode vaskrsli, Ti si temelj spasenja našeg i života večnog. Tebi slava i hvala vavek. Amin.