20. jun

O grešniče, baci očajanje, Pa prinesi Bogu pokajanje. Očajanje – vragu radovanje. Gle, Markelin arhijerej beše, Pa kada ga na muke uzeše. On pred carem Gospoda izdade, Al’ očaju sebe ne predade, No greh strašni ispovedi javno I krvlju ga svojom opra slavno. O grešniče, i ti ne univaj I ko zmiju grehe ne sakrivaj, Greh sakriven, zmija u nedrima! Srce jede tajnim grešnicima. Petar zgreši – hitro greh odbaci, Tako čine pravi pokajnici. Kad apostol i papa zgrešiše I od Boga oprošteni biše. Kako za te da nema proštenja, Samo kaj se, al’ bez odocnjenja. Smrt te ljuta može odocniti I od Boga navek odvojiti. Hitno, hitno bacaj očajanje. I prinesi hitno pokajanje!

U svetitelja je vrlo izoštrena svest. Ono što obični ljudi smatraju malim grehom, svetitelji smatraju velikim prestupom. Za avvu Danila priča se, da su ga triput hajduci hvatali i odvodili u goru. Dvaput se srećno spasao iz ropstva, a treći put kad je hteo pobeći, udari kamenom jednog od njih i ubije, pa umakne. To ubistvo padne mu na savest kao teško olovo. U nedoumici šta da radi, ode aleksandrijskom patrijarhu Timoteju, ispovedi mu se i potraži savet. Patrijarh ga ublaži i oslobodi svake epitimije. No njega je savest grizla, i on ode u Rim papi. Papa mu kaže isto što i patrijarh Timotej. Opet nezadovoljan Danil je redom posetio i ostale patrijarhe, u Carigradu, Antiohiji i Jerusalimu, ispovedajući se svima njima i tražeći savet. No ostane nezadovoljan. Tada se vrati u Aleksandriju i prijavi vlasti kao ubica. Vlast ga uhapsi. Kada bude suđenje pred knezom, Danil ispriča sve kako je bilo i zamoli, da i sam bude ubijen, kako bi dušu spasao od ognja večnog. Začudi se knez svemu tome, i reče mu: idi, oče, moli se Bogu i za mene, pa makar još sedam drugih ubio! Nezadovoljan i ovim Danil se reši uzeti jednog gubavog čoveka, odneti ga k sebi u ćeliju i služiti mu do smrti, i kad ovaj umre, tada uzeti drugog. Tako i učini; i tek na taj način uspokoji svoju savest.

Da sozercavam čudesno isceljenje žene krvotočne (Matej 9. 20) i to: 1. kako žena krvotočna sa velikom verom dohvati se skuta od haljine Gospoda Isusa i ozdravi, 2. kako je i moja duša kao žena krvotočna dok god robuje telu i krvi, 3. kako jednim dodirom do Hrista Gospoda duša moja može biti isceljena i oduhotvorena.

Idi k mravu lenivče, gledaj putove njegove i omudraj. (Priče Sol. 6, 6) Volja je Tvorca, koji nas je poslao u ovaj svet, da delujemo dok smo u svetu. Sam Gospod Isus zapoveda: delujte, stražite! On pohvaljuje one koji umnožavaju date im talante, i osuđuje lenjivce koji svoje talante zakopavaju. Svoje vreme na zemlji on naziva službom i veli, da nije došao da Mu posluže nego da On posluži. On uzima za primer Oca Svoga nebeskog i veli: Otac moj do sada deluje, i ja delujem. Delujte dokle svetlost imate. naređuje On učenicima Svojim. O strašne sramote za čoveka, kada mu se za primer vrednoće ističe mrav; jedna beslovesna tvar! No kad čovek ne ume da se ugleda na vrednoću Boga, nužno je uputiti ga da se ugleda bar na mrava. Mrav celo leto radi i sprema sebi zimnicu. Spremamo li, braćo, i mi zimnicu, koju ćemo otvoriti i pokazati posle smrti? O da ne izađemo praznih ruku pred Onoga, koji nam punim rukama daje dok smo u ovom životu! Lenjost je jedan od smrtnih grehova. Jer umrtvljuje dušu u čoveku. Leno telo je gnezdo poroka; lena duša naseobina đavola. Gospode Svemogući, koji si sav mir i sav delatnost u isto vreme. izbavi nas od pogubne lenosti, i pokreni nas Duhom Tvojim Svetim na sva dela blaga, radi spasenja duša naših. Tebi slava i hvala vavek. Amin.