nedelja
5. januar po starom kalendaru
Krstovdan
Nedelja 32. po Duhovima – pred Bogojavljenje. Glas 7. Jev. vas. 10, (Jn 21, 1-14). Na Liturgiji, ap. zač. 298. (2. Tim 4, 5-8). Jev. Mk zač. 1. (1, 1-8).
Mlad mesec (mladina)Sveti Teopemt i Teona; Prep. Sinklitikija – Krstovdan
Kada Dioklecijan objavi gonjenje hrišćana, episkop nikomidijski Teopemt beše prvi koji postrada za Hrista. On beše izveden pred cara, i car mu zapreti smrtnom kaznom, ako se ne odreče Hrista. Na tu pretnju hrabri episkop odgovori caru: „Stoji napisano: ne bojte se onih koji ubijaju telo, a dušu ne mogu ubiti. Ti, care, imaš vlast kad mojim telom, čini s njim što ti drago“. Bi mnogo bijen, glađu mučen i istjazavan na razne načine. Najzad car dozva nekog mađioničara, Teonu, da Božjem čoveku nekako mađijama doskoči. Teona rastvori u vodi najjači otrov i dade Teopemtu da ispije. Teopemt prekrsti čašu i ispi otrov. Videv Teona, da njegov otrov ništa ne naškodi Teopemtu, on se okrete k caru i uzviknu: „I ja sam hrišćanin, i klanjam se Raspetome“. Obojica biše na smrt osuđeni: Teopemta mačem posekoše, a Teonu živa u zemlju zatrpaše, 298. godine. Česno postradaše i građani Carstva Hristovoga postadoše.
Savremenik proroka Ilije. Prorekao opakom caru Ahavu pogibao u ratu s Asircima (I car 22; II Dnev 18). Proricao je sve usmeno i nije pisao ništa. Drugi je, pak, bio onaj Mihej koji je prorekao rođenje Gospoda u Vitlejemu, i knjigu proročanstva napisao.
Poreklom iz Makedonije. Vaspitana u Aleksandriji. Kao bogata i ugledna devojka imala je mnogo prosaca, no ona ih sve odbije i odbegne iz roditeljske kuće u manastir. U najvećoj uzdržljivosti, bdenju i molitvi poživi do osamdeset godina. Njene pouke monahinjama oduvek su smatrane pravim duhovnim biserom, jer ova pravednica nije došla do visoke mudrosti kroz knjige, nego kroz stradanje, muku, danonoćno razmišljanje i duhovno opštenje s višim božanskim svetom. Preselila se dušom u taj viši svet 350. godine. Sveta Sinklitikija između ostaloga govorila je: „Ako je vreme posta, nemoj se otkazivati posta tobož zbog bolesti, jer gle i oni koji ne poste, padaju u iste bolesti“. Još je govorila: „Kao što se otkrito blago brzo razgrabi, tako i dobrodetelj, kada se razglašava, pomračuje se i gubi“.
Kći Antimija, namesnika maloletnog cara Teodosija Mlađeg. To mu beše starija kći, dok mu mlađa beše luda. Ne htede se Apolinarija udavati, nego se u srcu obruči Hristu i udalji u pustinju Misirsku. U muškom odelu i pod muškim imenom Dorotej, ona stupi u muški manastir gde se podvizavala uznoseći duh svoj neprestano k Bogu i goreći ljubavlju prema Tvorcu svome. Carskom namesniku Antimiju posavetuje neko da pošalje svoju ludu kći pustinjacima, da joj čitaju molitvu. I po promislu Božjem dogodi se da svoju ludu sestru isceli starija sestra silnom molitvom. Tek kada se Apolinarija upokoji, objavi se tajna da ona nije bila muško no žensko. Mužestvena hrabrost ove svete device ostala je primerom i podstrekom kroz vekove mnogima, koji misle o svome spasenju. Upokojila se 470. godine.
Zbog Boga i duše nevine device Postadoše Hristu verne sledbenice. Naslade i raskoš i smeh ostaviše Angelskome svetu duše uzvisiše; U telima slabim luče zapaljene, Duhom Svetim duše divno osvetljene Vekovima svetle i put ukazuju, S angelima svetim na nebu likuju. Apolinarija i Sinklitikija, U srcima vašim Duh Sveti zasija, On vas i utvrdi, On vas vede, uči, On vas unevesti i Hristu obruči, Molite se za nas, čudne isposnice, Junakinje hrabre, besmrtne device.
Plod, plod, i samo plod traži Gospod od svakog živog drveta što se čovek zove. Dobar plod je bogoljubivo srce, a zao plod je samoljubivo srce. Sve ostalo što čovek ima i uživa, kao: položaj, vlast, čast, zdravlje, novac, učenost – sve je to samo lišće na drvetu. „Svako drvo koje ne rađa dobra roda, siječe se i u oganj baca“ (Mat. 3, 10). Čak i nehrišćanski narodi cenili su dobra dela više nego lepe reči. Kudikamo više to mora biti pravilo za sledbenike Hristove. Na jednom saboru Atinjana, na kome behu i izaslanici špartanski, neki starac hođaše od klupe do klupe tražeći mesta da sedne. Atinjani mu se podsmevahu i mesta mu ne ustupahu. Kada starac priđe Špartancima, svi skočiše na noge i ponudiše mu mesto. Videći to Atinjani pohvališe Špartance krasnorečivim pohvalama. Na to im Špartanci odgovoriše: „Atinjani znaju šta je dobro, no ne tvore dobro.“ Ko tvori dobro, taj liči na drvo koje donosi dobar plod domaćinu svome. A izvor dobra u čoveku jeste dobro, bogoljubivo srce.
Da sozercavam savršenstvo prvoga čoveka, Adama i to: 1. njegovu blizinu Bogu, 2. njegovu silu, mudrost i krasotu od Boga, 3. dragovoljno pokoravanje cele prirode vlasti bezgrešnog Adama.
o nemoći našoj bez Hrista Gospoda
Bez mene ne možete činiti ništa. (Jov. 15, 5) Gospod naš nije imao običaj da govori preuveličano. Ničije reči u svetu nisu odmerenije od Njegovih. Pa kad On kaže, da mi bez Njega ne možemo činiti ništa, onda to tako treba bukvalno razumeti i primiti. On govori ovde o dobru a ne o zlu; nikakvo dobro mi ne možemo činiti bez Hrista, mimo Hrista i nasuprot Hrista. On je vlasnik, davalac i nadahnitelj svekolikog dobra. Nikakvo dobro ne stoji van Njega, kao što nikakvo zlo ne stoji u Njemu. Ja sam čokot, a vi loze, rekao je On. Šta mogu loze bez čokota? Mogu li rasti i plod doneti? Ništa, osim postati gorivom. Može čovek misliti koliko hoće, no ne može nikada zamisliti jedno istinsko dobro koje nije u Hristu, i koje ne ističe iz Hrista. Ako neko rekne, da on čini dobra i čovečna dela mimo Hrista, znajte, da su ta njegova dela kvarna u jezgru i razjedena, bilo od sujete, bilo od skrivenog sebičluka. Jer čovek bez Hrista isto je što i loza bez čokota. To nam je sam On kazao. Čokot je skriven i ne vidi se, a loza se vidi. Ipak i grožđe na lozi i sama loza zavise od čokota. Čokot svekolikog dobra raste iz srca Boga Oca i naleva se slašću Duha Svetoga. Gospode Bože Trojedini, pomiluj nas i spasi! Tebi slava i hvala vavek. Amin.
Sledeći praznik · sutra
Crveno slovoponedeljak, 19. januar