24. mart

11. mart po starom kalendaru

VodaPosno, kuvano na vodi, bez ulja

Spomen dana

Sveti Sofronije, Patrijarh Jerusalimski

Ohridski prolog

Sveti Sofronije, patrijarh jerusalimski

Rođen u Damasku od znamenitih roditelja. Sabravši svetsku mudrost, on ne bude ipak zadovoljan nego pođe da sabira i čisto duhovnu mudrost. U lavri svetog Teodosija nađe se sa inokom Jovanom Moshom, koga uze sebi za učitelja, te zajedno sa njim krete da obiđe manastire i podvižnike u Misiru. Lozinka mu beše: svaki dan naučiti više duhovne mudrosti. Sve što su saznali, zapisali su i posle izdali u dve knjige pod imenom Limonar ili Cvećnik. Docnije su otišli u Rim gde Mosha umre ostaviv amanet Sofroniju da ga prenese ili na Sinaj ili u lavru Teodosijevu. Sofronije ispuni želju svoga učitelja i prenese mu telo u lavru Teodosijevu, a potom zadrža se u Jerusalimu, koji baš u to vreme bi oslobođen od Persijanaca. Prisustvovao je povratku Časnog Krsta iz Persije, koga je car Iraklije na svojim leđima uneo u Sveti Grad. Stari patrijarh Zaharija, povraćen takođe iz ropstva, ne požive dugo, pa kad se preseli u onaj svet, zameni ga Modest, a posle ovoga (+ 364) zameni blaženi Sofronije. Sa osobitom mudrošću i revnošću on upravljaše crkvom deset godina. Ustajaše u odbranu Pravoslavlja od monotelitske jeresi, koju on na svom Saboru u Jerusalimu osudi pre nego što ona bi osuđena na VI vaseljenskom saboru. Napisao je žitije svete Marije Egipćanke, sastavio čin velikog vodoosvećenja, i uveo u razna bogosluženja neke nove himne i pesme. Kada arapski kalif Omar osvoji Jerusalim, umoli ga Sofronije da poštedi hrišćane, što Omar pritvorno i obeća. Kada ubrzo Omar poče da pljačka i zlostavlja hrišćane u Jerusalimu, Sofronije se sa mnogim vopljem moljaše Bogu da ga uzme između živih na zemlji, da ne gleda oskrvnjenje svetinja. I usliša Bog molitvu njegovu, i uze ga k sebi u dvore Svoje nebesne 644. godine.

Sveti mučenici Pionije i drugi s njim

Sveštenik smirnski. Postrada u Smirni u vreme Dekijevog gonjenja. Osudiše ga na raspeće, čemu on bi veoma rad. I čim vojnici sklopiše krst i položiše po zemlji, Pionije sam leže na krst, ispruži ruke i zapovedi vojnicima da mu prikuju eksere u ruke. Krst bude usađen u zemlju naopako, i pod glavom mučenikovom naložena vatra. Beše mnogo naroda unaokolo. Pionije zatvori oči i u sebi moljaše se Bogu. Čak ni kosu mu ne mogaše oganj upaliti. Kada se najzad oganj ugasi, i kad svi mišljahu da je on mrtav, Pionije otvori oči i radosno uzviknu. „Bože, primi duh moj!“ i izdahnu. Ovaj svetitelj napisao je žitije svetog Polikarpa Smirnskog, s kim se sada zajedno veseli u carstvu Hristovom. Postrada i proslavi se 250. godine.

Prepodobni Georgije Sinait

Iguman gore Sinajske. Veliki podvižnik i pravednik. Pashalne noći angel Božji preneo ga u Jerusalim na službu Božju, i vratio istog dana nazad na Sinaj. Upokojio se mirno u VI veku.

Pesma

Pionije zbori na mukama: – O građani znamenite Smirne, Sugrađani čuvenog Omara. Ja znam ono što svak od vas znade. Vi nijedan ono što ja znadem: Ja znam slatku sladost umiranja I još slađu – u Hrista nadanja. Ja znam da me smrt umrtvit neće No tek telo razdvojit od duše: Ja znam da me angeli čekaju U dvorove cara nebesnoga, I angeli, proroci i sveci, Mnoge vojske Božjih ugodnika, I za Hrista divnih mučenika. Ja znam da se vraćam domovini, Odakle sam i dospeo amo. Ja cilj znadem mojega stradanja. (Vi ne znate zašto me mučite!) Spas me čeka u čertog nebesni. Ključaj, zlobo, na mene i besni! Spas me čeka raširenih ruku, Udrite me sve na veću muku. Teža muka, ranije svanuće, Smrt hitnija, duša veselija.

Rasuđivanje

„Nikakvo dobro ne svršava se samo našim trudom, no silom i voljom Božjom. Ipak Bog i od nas iziskuje trud, saobrazan volji Njegovoj.“ Ovo su reči Sv. Varsonufija i Jovana. Malo reči, no mnogo rečeno. Mi se moramo truditi na obdelavanju i pripremanju svakoga dobra, a da li će neko dobro nići, uzrasti i plod doneti, to je od Božje sile i volje. Mi brazde oremo, a Bog seje, ako hoće. Mi sudove duha čistimo, a Bog uleva duha u te sudove, ako hoće. I On sve hoće što odgovara najvišoj mudrosti i celishodnosti, tj. Njegovom domostrojstvu ljudskoga spasenja. Tumačeći reči Gospodnje: Budite mudri kao zmije i nezlobivi kao golubovi (Mat. 10, 16), sv. Zlatoust piše, da je tu zapovest dao Gospod učenicima „da bi i oni sami nešto sarađivali, te da se ne pokaže sve kao delo same blagodati, i da se ne pomisli, da su oni dobili vence slave badava.“ I tako dvoje je neopohodno za naše spasenje: naš trud i Božja blagodatna sila.

Sozercanje

Da sozercavam Gospoda Isusa na sudu kod Kajafe i to: 1. kako prvosveštenik jevrejski drži Gospoda unutra u domu svom okružena ljudima skoro isto onako rđavim kao i sam on, 2. kako Petar sedi napolju u dvorištu kod vatre, i kako se pred slugama tri put odriče Gospoda Isusa. 3. kako i danas biva, da se neki hrišćani iz straha od sveta odreku Gospoda na taj način, što se i oni naprave kao da nisu hrišćani, da ne znaju zapovesti Gospodnje i ne mare za Gospoda.

Beseda

o drugom dolasku Hristovom

A kad dođe sin čovečji u slavi svojoj i svi sveti anđeli s njime, onda će sjesti na prijestolu slave svoje. (Mat. 25, 31) Ovako reče Gospod, i to baš pred samo najužasnije poniženje Svoje, pred vezivanje, pljuvanje, šamaranje, ismevanje i raspeće. U najcrnjim časovima On govori o najvedrijem i najslavnijem času Svome. Pred užasni i bedni izlazak Svoj iz sveta On govori o Svome ponovnom dolasku u slavi Svojoj. Najpre je došao iz pećine Vitlejemske, skromno i neviđeno, a idući put doći će na oblacima od angela Svojih. Prvi put je kao nikao iz zemlje, a drugi put će se javiti s neba. Prvi put je stajao i klečao na zemlji, a drugi put će da sedi na prijestolu slave svoje. I kad ponovo dođe u slavi Svojoj, neće biti neviđen ni za koga. Niko neće pitati, kao zvezdari pri Njegovom prvom dolasku: gde je Car? Svi će ovoga puta videti Cara i poznati Ga kao Cara. No to viđenje i poznanje nekima će biti na radost a nekima na strah i užas. Zamislite radosti onih koji su Njegovu zapovest ispunili, koji su u Njegovo ime molitve i dobra dela vršili, a naročito onih koji su za Njegovo ime postradali! I zamislite strah i užas onih koji su ga pljuvali i šamarali i raspeli u Jerusalimu, kao i svih onih koji se kroz vekove podsmevaju čudesima Njegovim, rugaju imenu Njegovom, gaze zapovesti Njegove! Gospode milostivi, oprosti svima nama koji ime Tvoje prizivamo a po nemoći grešimo, oprosti nam pre onoga veličanstvenog i sudbonosnog časa kada se budeš javio u slavi Tvojoj, sa svima svetim angelima Tvojim. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Sledeći praznik · za 11 dana

Sveti sveštenomučenik Vasilije Ankirski – Lazareva subota (Vrbica)

Crveno slovosubota, 4. april

Ulje