nedelja
27. jul po starom kalendaru
Slava
Nedelja 10. po Duhovima. Glas 1. Jev. vas. 10. (Jn 21, 1-14). Na Liturgiji, ap. zač. 131. (1. Kor 4, 9-16). Jev. Mt zač. 72. (17, 14-23).
Sveti velikomučenik Pantelejmon; Sveti Kliment Ohridski
Rodom iz Nikomidije od majke hrišćanke i oca neznabošca. Majka mu se zvala Evula a otac Evstorgije. Kao mladić izučio lekarske nauke. Sveštenik Ermolaj prizva ga k sebi, nauči ga veri Hristovoj i krsti ga. Čudotvorno izleči Pantelejmon jednoga slepca, koga su drugi lekari uzalud lečili; izleči ga imenom Hristovim, i krsti ga. Iz zavisti optuže lekari Pantelejmona kao hrišćanina, i Pantelejmon izađe pred cara Maksimijana na sud. „I stade pred zemaljskim carem telom, a umom stajaše pred Carem nebeskim.“ Pred carem on se slobodno objavi hrišćaninom, i na oči careve izleči jednog uzetog čoveka od dugotrajne bolesti. Ovo čudo mnoge neznabošce privuče veri Hristovoj. Car ga stavi na muke, no Gospod mu se javi u nekoliko mahova i izbavi ga cela i nepovređena. Tada i sv. Ermolaj sa Ermipom i Ermokratom postrada. Osuđen na smrt sv. Pantelejmon kleče na molitvu. U tom dželat udari ga mačem po vratu, i mač se prebi kao da je od voska. I ne mogaše ga dželat pogubiti dok svetitelj ne svrši molitvu i sam ne reče da ga poseku. Njegove mošti postaše celebne. Beše posečen Pantelejmon pod nekom maslinom, koja po tom postade sva okićena plodom. Pantelejmon – znači svemilostivi. Bog svemilostivi primi pravednu dušu njegovu, i proslavi ga među velikim svetiteljima svojim. Česno postrada za Hrista ovaj divni mučenik u mladosti svojoj 27. jula 304. god. Sv. Pantelejmon priziva se u molitvama pri vodoosvećenju i jeleosvećenju (sveštanju masla) zajedno sa sv. Ermolajem i ostalim bezsrebrenicima i čudotvorcima. Najdivniji hram, posvećen ovom svetitelju nalazi se u Svetoj Gori.
Učenik sv. Metodija i Kirila. Po smrti sv. Metodija Kliment, pod pritiskom Nemaca, krete iz Moravije na jug. S Gorazdom, Naumom, Savom i Angelarijem – svi zajedno prozvati Petočislenici – pređe Dunav, pogostova u cara Borisa Mihaila, i po tom dođe u Ohridsku stranu. Prvo osnova manastir u Belici, gde mu beše i njegovo prvo episkopsko sedište. Docnije se preseli u Ohrid, odakle razvi veliku arhipastirsku i prosvetiteljsku delatnost za svu bližu i dalj u okolinu. U Ohridu podiže sv. Kliment crkvu sv. Pantelejmonu. Imađaše mnogo učenika, koji prepisivahu knjige slovenskim pismenima za slovenski narod. Pri toj delatnosti naročito mu pomagaše sv. Naum. Činio je čudesa i za života svoga, kao što njegove mošti projavljuju celebnu moć do današnjega dana. Posle velikog truda i verne službe Bogu upokojio se mirno u Ohridu 916. god. Čudotvorne mošti njegove počivaju u negdašnjem hramu Svete Bogorodice, koji se docnije prozvao po imenu sv. Klimenta.
Hrista radi jurodivi Novgorodski. Sin bogatih roditelja. Ostavio bogatstvo i kao jurod jurio po ulicama, i kroz jurodstvo poučavao ljude. Njegov drug istoga podviga bio je blaženi Teodor. Jureći se jedanput pred svetom oni obojica pretrče reku povrh vode. Upokojio se u Gospodu 1392. god.
Posle dugog osamljeničkog podviga osnovala manastir od 90 sestara. U vreme ikonoborstva pod Konstantinom Kopronimom svih 90 monahinja budu ubijene, a prep. Antusa po tom i sama skonča 759. god.
potopljenih u moru u Trakiji.
Petočislenici, Božji ugodnici, Jevanđelskog meda vredni nosioci, Širom bela sveta pronosiše veru Dok se ne staniše na sinjem jezeru. Još sa većim trudom odatle da rade Gorki ljudski život Gospodom da slade. Kliment arhijerej, pravi Božji sluga, Što pretrpe mnogo muka i poruga, On za Ohrid posta Hristova zastava, Sa njim sveti Naum Angelar i Sava, I blaženi Gorazd – Petočislenici, Svi Božiji ljudi, Božji trudbenici. Hiljadu godina na nebesi žive, Hiljadu godina ljudi im se dive. Truda ne žališe, narode krstiše, Slavom se venčaše, jer Boga ljubiše. Ohrid čuva slavu Petočislenika, Slovenstvu su oni i ponos i dika.
Ako daješ milostinju siromahu znaj, da koliko njome činiš dobra svome bližnjem toliko i sebi, i još više sebi. Sv. Antonije govori: „od bližnjega dolazi nam i životi smrt.“ A sv. Petar Damaskin piše: „kao što bedni treba da blagodare Bogu, i da ljube bogate, koji im čine dobra, tako, i još mnogo više, i bogati (treba da blagodare Bogu i da ljube bedne), zato što se oni spasavaju Promislom Božjim i u sadašnjem i u budućem veku zbog milostinje. Jer bez bednih oni ne samo ne zadobijaju spasenje duše, nego ne mogu izbeći ni iskušenja od bogatstva.“ Milostinja koja se daje iz sujete, ili s prezrenjem, ne koristi ništa. U ranija vremena bogataši su odnosili zlato pustinjacima i molili ove da prime. Retko se dešavalo da su pustinjaci rado primali milostinju, nego i kad su je primali, primali su je iz milosrđa prema bogatašima. Najsiromašniji ljudi primali su milostinju iz milosrđa!
Da sozercam čudesno oslobođenje Izrailja od Sisare i njegove sile (Sudij. 4), i to: 1. kako se smilova Gospod na vapaje porobljenih Izrailjaca i darova im pobedu nad Sisarom; 2. kako proročica Devora posla malenu silu na Tavor protiv Sisare, koji imaše 900 gvozdenih kola i ogromnu vojsku; 3. kako pršte sila Sisarina, i Sisara pogibe.
o prorokovanim rugačima svetinje
I ovo znajte najprije da će u pošljednje dane doći rugači koji će življeti po svojijem željama. (II Pet, 3, 3) Da li se ogledalo menja i krivi, kad rugač stoji pred njim smejući se i rugajući se ogledalu? Ne, ogledalo se ne menja i ne krivi, nego ostaje kakvo je i bilo. Ni Bog se, braćo, ne menja i ne krivi, kad mu se rugači smeju i rugaju. Nepromenljivi i prečisti Bog zna, da se rugač samome sebi ruga. Svojim ruganjem svetinji Božjoj rugač sebe krivi, i sebe pravi nakazom. A svetinja Božja stoji netaknuta. O kako su već u naše vreme, u naše dane, pristigli mnogi rugači! Mnogi premnogi – no njihovo je mnoštvo nemoćnije od Jednog Jedinog. Šta je mnoštvo prašine pred jednim jakim vetrom? Samo treba čekati, naoružan strpljenjem čekati, dok vetar jak ne dune. Pristigli su mnogi premnogi rugači, koji se rugaju Božjoj reči. Oni nude svoje reči mesto Božjih, nesvete mesto svetih, gnojne mesto zdravih, smrtonosne mesto životvornih. No reč je Božja kao jak vetar, a njihove su reči kao prašina. Rugači su pristigli, mnogi premnogi, koji se rugaju Božjim delima, i još će više pristizati. Oni hvale svoja dela iznad Božjih dela, i vele, da su dela ruku njihovih bolja i razumnija od dela Božjih. Njihova su dela krađa; jer sve što su dobroga sagradili, sagradili su od Božjeg materijala i prema ugledu na Božje građevine; i sve što su zloga sagradili, sagradili su od đavolskog materijala i po ugledu na đavolske građevine. Čime se, dakle, hvali prašina? Čime će se hvaliti rugači danas-sutra, kad divlji magarci budu toptali kopitama po grobovima njihovim? Gospode prečisti, svete su reči Tvoje i silne kao jak vetar, i sveta su dela Tvoja i nema im ni broja ni mere. Gospode prečisti, spasi jezik naš od ruganja, i spasi život naš od rugača. Tebi slava i hvala vavek. Amin.
Sledeći praznik · za 10 dana
Crveno slovosreda, 19. avgust
Riba