27. oktobar

Čisto srce Gospod želi, Jevanđelje tako veli: Čista deva ti ostade, Čisto srce Bogu dade – O predivna svetiteljko, Naš uzore, sveta Petko! Um prečisti Gospod traži, Bez maštanja i bez laži: Ti mu dade um prečisti. K’o anđelski – takav isti. O predivna svetiteljko, Čuj nam molbe, sveta Petko! Dušu čistu Gospod ište K’o nebesko svetilište; Takvu dušu ti odgaji, Što na nebu sad se sjaji, O predivna svetiteljko, Pomozi nam sveta Petko! Pomozi nam molitvama U životnim nevoljama: U oblačnoj zemnoj tuzi Zasvetli nam slično duzi – O predivna čedna devo, Sveta majko Paraskevo!

Primeri kako svetitelji sami otkrivaju ljudima svoje skrivene mošti, opravdavaju poštovanje moštiju svetiteljskih, a da i ne govorimo o čudotvornom dejstvu tih moštiju, koje ih dvostruko opravdava. Grob sv. Petke dugo i dugo niko nije znao. Jednom se desi da neki mornar umre i telo mu bi bačeno u blizinu groba svetiteljkinog. Kada se telo pretvori u leš i poče odavati nepodnosivi smrad iz sebe, neki monah, koji se nedaleko podvizavaše, zovnu seljake, te sahraniše leš. I desi se, da ga sahraniše u sami grob sv. Petke. Te noći javi se sv. Petka u snu jednome od tih seljaka, što sahraniše leš, Đorđu po imenu. Javi se kao neka prekrasna i preukrašena carica, okružena mnogim i divnim vojnicima, pa reče: „Đorđe, odmah izvadi mošti moje i položi ih na drugo mesto, jer ne mogu više podnositi smrada od onoga leša“. I reče mu sv. Petka, ko je i odakle je. Iste te noći imala je isto takvo viđenje i jedna seljanka iz toga mesta, Efimija. Sutradan seljaci odu, počnu kopati, i zaista nađu mošti sv. Petke, neobično mirisne i, kao što se ubrzo pokazalo, čudotvorne. – O moštima sv. Gervasija i Protasija priča sv. Amvrosije, kako su iste njemu na sličan način bile otkrivene. Jedne noći jave se budnome Amvrosiju dva krasna mladića i jedan starac, za koga Amvrosije misli, da je apostol Pavle. I dok su mladići ćutali starac reče Amvrosiju o njima, da su to Hristovi mučenici, da njihove mošti leže na onom istom mestu na kome se Amvrosije u to vreme Bogu moljaše, i da će sve ostalo saznati o njima iz jedne knjižice, koju će naći u grobu. Sutradan objavi Amvrosije svoje viđenje, počnu kopati i zaista nađu mošti dvojice ljudi, o kojima iz nađene knjižice saznaše, da se oni zvahu Gervasije i Protasije. U prisustvu sv. Amvrosija neki slepac Sevir dotače se tih sv. moštiju i odmah progleda.

Da sozercavam čudesna iscelenja od strane sv. Apostola (Dela Ap. 5), i to: 1. kako se rukama apostolskim učiniše mnogi znaci i čudesa; 2. kako se od same senke apostola Petra mnogi bolesnici isceljivahu.

Angel Gospodnji ustaće oko onih koji se boje Njega (Gospoda), i izbaviće ih. (Ps. 33, 8) Angel će Gospodnji vojevati za one koji se Boga boje. To se pokazalo jasno mnogo puta, što je zapisano, i bez broja puta, što nije zapisano. Arhangel Mihail opolči se za Isusa Navina. Angel vojeva za cara Jezekiju pravednoga, i za jednu noć uništi svu vojsku Haldejsku. Koliko puta angeli posetiše apostole i mučenike hrišćanske u tamnici, i ukrepiše ih i razveseliše? Pravedniku je uteha to što zna da je Bog svevideći, te vidi njegovu nevolju; i što je Bog svemoguć, te može da ga spase od nevolje; i što je Bog premilostiv, te hoće da ga spase od nevolje. Poslaće Bog angela svoga svetloga na pomoć pravedniku; i pravednik se ne će boriti protiv tiranina svoga, nego će se angel Božji boriti mesto njega. A kad se angel Božji opolči, kakva vojska sme mu na suprot stati? kakva li carevina s njim vojevati? U ranijem psalmu veli prorok David: neće se spasti car mnogom silom, niti će se div spasti veličinom snage svoje, laž je konj u spasavanju. To sve ništa ne pomaže, ako je nepravda saveznik svemu tome. Kad se jedan angel opolči protiv svega toga, sve će to prsnuti kao mehur od vode. David je i sam bio car, i sećao se je dobro, kako je negde kao čobanin iz praćke ubio Golijata, diva do zuba naoružana. On je više puta osetio pomoć angela Božjega. Zato on i može s takvom pouzdanošću da teši pritešnjene pravednike rečima utehe i snage: angel Gospodnji ustaće za vas, o svi vi koji se Gospoda bojite i Njemu služite, i izbaviće vas angel Božji. O braćo moja, ne sumnjajmo u ove reči, nego ispitujmo svaki dan pažljivo, kako nas angel Božji ostavlja s tugom, kada grešimo, i kako nam pritiče u pomoć s radošću i silom neiskazanom, kada se kajemo i od Boga milost prosimo. O Gospode Bože, Stvoritelju naš, Care bezbrojnih angela, oprosti nas i spasi nas, i zaštiti nas angelima Tvojim svetim. Tebi slava i hvala vavek. Amin.