8. februar

Svet je ovaj tuđin, a mi izgnanici, Sa carskim snovima roblje u tamnici, Zabludela deca s tugom Oca traže, Tuđini ih zovu i slastima blaže. Kami će ublažit duhove junačke Tuđini čije su sve slasti mrtvačke! Tuđin smrću diše i na smrt miriše, To što jutrom piše, to večerom briše. A carević izgnan za carstvom uzdiše, Za besmrtnim carstvom, za vazduhom sviše, Gde mu Otac vlada, gde ništ’ nije tuđe, Gde se za smrt ne zna ni za miris buđe. O prečudni svete, o strašni kaveze! Ko je s’ Hristom vezan, kida tvoje veze, I slobodan biva od svakog i svega, Taj nit’ s tobom ide, nit’ od tebe bega, No sprema se vredno, da iz tebe ode U naručja Oca, u carstvo slobode.

Najveće blago jedne države jesu sveti i dobri ljudi, koji u njoj žive. Sravnjeno s tim blagom svako drugo blago je kao ništa. Blagočestivi carevi hrišćanski smatrali su svete ljude u svojoj državi najvećim blagoslovom Božjim. Sv. car Konstantin Veliki govorio je: „Blagodarim Gospodu Isusu Hristu, što u moje dane postoje tri božanstvena svetila: blaženi avva Antonije, avva Elenije i avva Evhin.“ Pred Kulikovsku bitku, sudbonosnu za Rusiju, blagočestivi knjaz Dimitrije Donski, sa doglavnicima i vojvodama otišao beše u šumu Radonežsku, da potraži prepodobnog Sergeja i zamoli ga za molitve njegove Bogu. Iako je knjaz bio spremio vojsku za oslobodilački rat protiv Tatara, nekako je veću nadu polagao u molitvu jednog svetog čoveka nego li u mnogoljudnu vojsku i oružje.

Da sozercavam Gospoda Isusa kao proroka i to: 1. kao proroka koji je jasno prorekao pojedincima (kao: Petru, Jovanu, Judi i ostalim apostolima) ono što će im se desiti u budućnosti, 2. kao proroka koji je jasno prorekao budućnost Jerusalimu i drugim nekim gradovima; narodu jevrejskom i crkvi Božjoj, 3. kao proroka koji je jasno prorekao kraj sveta i Svoj drugi dolazak.

Ko je ovaj što i grijehe oprašta? (Lk. 7, 49) Tako su pitali nepokajani grešnici: ko je ovaj? To je Onaj koji najvećma i oseća žaoku ljudskih greha; na koga i padaju svi ljudski gresi kao šamari. To je Onaj koji je nekada u Raju gledao čoveka bezgrešna; Onaj koji je čoveka i stvorio bezgrešnim, a koji je i sam bezgrešan oduvek i zauvek. Oprostiti može samo onaj ko može i odmazditi. Moćan čovek sveti se odmazdom, nemoćan mržnjom. Ako ti možeš vratiti naneti udar i ne vratiš, to ne znači još da si oprostio, sve dokle koren gnjeva ne iščupaš iz srca. Veliki je jedini Gospod, koji može i odmazditi i oprostiti: veliki je u pravdi, jer će odmazditi nepokajanom grešniku; veliki je u milosti, jer će oprostiti pokajanom. O kad bi ljudi znali silu oproštaja grehova! Gle, kad se slepom oproste gresi, on progleda; gluvom – i on pročuje; grbavom – i on se ispravi; krvotočnom – i on ozdravi; ludom – i on se opameti; posednutom đavolima – i on se oslobodi; bludnici – i ona se očisti; mrtvome – i on oživi! No, o kako je užasan sindžir greha! Kakvi teški sindžiri – mnogi gresi! Ti sindžiri se ne dreše grešnim rukama. A kada se ruka prečistoga Gospoda njih dotakne, oni se sami od sebe razvezuju i raspadaju. Kada glas Čistoga do njih dopre, oni se raspadaju. I od pogleda Čistoga oni se raspadaju. Da, čak i od pomisli Čistoga oni se raspadaju – ti grozni sindžiri greha. Ko je ovaj što i grijehe oprašta? To je, grešnici, Gospod prečisti, i zbog čistote svemoćni. Gospode prečisti i svemoćni, oslobodi i nas okova greha. Tebi slava i hvala vavek. Amin.