nedelja
20. jun
7. jun po starom kalendaru
Crveno slovoDuhoviO prazniku →
Nedelja Pedesetnice.
Spomen dana
Spomen ovog dana još nije unet u kalendar.
Ohridski prolog
Sveti mučenik Teodot Ankirski
Ovaj Hristov mučenik beše potajni hrišćanin, i kao takav pomagaše crkvu i sahranjivaše česno tela svetog mučenika. Tako sahrani on i tela sedam devojaka, postradalih za Hrista. Kada doznadoše za nj neznabošci, udariše i njega na muke i pogubiše (v. 18. maj).
Svete mučenice Kiriakija, Velerija i Marija
Sve tri ove mučenice behu iz Kesarije Palestinske. Kada bi gonjenje hrišćana, one se povukoše iz grada u jednu kolibu, i tu se neusipno Bogu moljahu, posteći i plačući, da bi se vera Hristova rasprostrla po vascelom svetu i da bi prestalo gonjenje Crkve. Po nekoj kleveti behu izvedene na sud, mučene i mukama umorene 304. godine. Tako ove slavne device venčaše se vencem mučeničkim.
Sveštenomučenik Markel, papa rimski
U vreme Maksimijana bi osuđen da čuva stoku na jednom određenom mestu. Da bi ugodio Dioklecijanu, koji ga beše uzeo za sacara, Maksimijan poče zidati kupatila u Rimu, takozvane Terme, i gonjaše hrišćane na taj rad kao negda faraon Jevreje u Egiptu. Mnogi hrišćani postradaše tada. Postrada i đakon Kiriak, koji imaše veliku moć nad demonima, i koji isceli demonijačnu ćerku Dioklecijanovu, Artemiju, i ćerku cara persijskog, Joviju, i krsti i jednu i drugu. Postrada tada i ta Artemija, i đakon Sisinije, Smaragd i Largije, drugovi Kiriakovi, i đakon Apronijan, i dva novokrštena vojnika rimska Papije i Mavr, i starac Saturnin i Kriskentijan, i blažene device Priskila i Lukina, koje od svoga bogatstva napraviše grobnice za pobijene mučenike hrišćanske. Sveti Markel, papa, dugo čuvaše stoku, pa najzad od gladi, i poniženja i gnjeta vojničkog izdahnu i predade dušu svoju Bogu.
Sveštenomučenik Markelin, papa rimski
Beše Markelin prethodnik na prestolu rimskom papi Markelu. Pa kada ga car Dioklecijan pozva i pripreti mu mukom, on prinese žrtvu idolima, zbog čega ga car obdari dragocenom haljinom. No Markelin se ljuto raskaja, i poče plakati dan i noć zbog svog odrečenja od Hrista kao negda i apostol Petar. U to vreme bi neki sabor episkopa u Kampaniji. Papa se obuče u vretišče i posu glavu pepelom, pa uđe u sabor i pred svima ispovedi svoj greh proseći da mu sude. Oci mu rekoše, neka on sam sebi sudi. Tada on reče: lišavam sebe svešteničkog čina, koga nisam dostojan; i još: neka mi se telo po smrti ne pogrebe nego baci psima! To reče, i izreče kletvu na onog ko bi se drznuo da ga sahrani. Potom ode caru Dioklecijanu, baci preda nj onu dragocenu haljinu, ispovedi veru u Hrista i naruži idole. Razjaren car naredi te ga mučiše i potom ubiše van grada, zajedno s tri dobra muža: Klavdijem, Kirinom i Antoninom. Tela ove trojice behu odmah pogrebena, a telo papino ležaše trideset šest dana. Tada se javi sveti Petar novom papi Markelu, i naredi mu da pogrebe telo Markelinovo jer, reče: „Ko se smiruje, uzvisiće se“.
Prepodobni Danil Skitski
Iguman znamenitog Skita Misirskog. Učenik svetog Arsenija i učitelj mnogih. Mnoge njegove reči i pouke su kao putevodne zvezde za monahe. Jednom kad su varvari napali Skit, pozovu ga bratija, da zajedno s njima beži. On im odgovori: „Ako se Bog ne brine o meni, na što mi i živeti?!“ Još je govorio Danil: „Ukoliko se telo tvoje goji, utoliko ti duša mršavi“. Podvizavao se u opštežiću četrdeset godina, a potom, 420. godine povukao se u pustinju. On se dogodio u Aleksandriji, kada je jedan opaki svekar ubio snahu svoju zbog njenog celomudrija, svetu Tomaidu (v. 13. april), i on je sa svojim učenikom i sahranio ovu stradalnicu.
Pesma
O grešniče, baci očajanje, Pa prinesi Bogu pokajanje. Očajanje – vragu radovanje. Gle, Markelin arhijerej beše, Pa kada ga na muke uzeše. On pred carem Gospoda izdade, Al’ očaju sebe ne predade, No greh strašni ispovedi javno I krvlju ga svojom opra slavno. O grešniče, i ti ne univaj I ko zmiju grehe ne sakrivaj, Greh sakriven, zmija u nedrima! Srce jede tajnim grešnicima. Petar zgreši – hitro greh odbaci, Tako čine pravi pokajnici. Kad apostol i papa zgrešiše I od Boga oprošteni biše. Kako za te da nema proštenja, Samo kaj se, al’ bez odocnjenja. Smrt te ljuta može odocniti I od Boga navek odvojiti. Hitno, hitno bacaj očajanje. I prinesi hitno pokajanje!
Rasuđivanje
U svetitelja je vrlo izoštrena svest. Ono što obični ljudi smatraju malim grehom, svetitelji smatraju velikim prestupom. Za avvu Danila priča se, da su ga triput hajduci hvatali i odvodili u goru. Dvaput se srećno spasao iz ropstva, a treći put kad je hteo pobeći, udari kamenom jednog od njih i ubije, pa umakne. To ubistvo padne mu na savest kao teško olovo. U nedoumici šta da radi, ode aleksandrijskom patrijarhu Timoteju, ispovedi mu se i potraži savet. Patrijarh ga ublaži i oslobodi svake epitimije. No njega je savest grizla, i on ode u Rim papi. Papa mu kaže isto što i patrijarh Timotej. Opet nezadovoljan Danil je redom posetio i ostale patrijarhe, u Carigradu, Antiohiji i Jerusalimu, ispovedajući se svima njima i tražeći savet. No ostane nezadovoljan. Tada se vrati u Aleksandriju i prijavi vlasti kao ubica. Vlast ga uhapsi. Kada bude suđenje pred knezom, Danil ispriča sve kako je bilo i zamoli, da i sam bude ubijen, kako bi dušu spasao od ognja večnog. Začudi se knez svemu tome, i reče mu: idi, oče, moli se Bogu i za mene, pa makar još sedam drugih ubio! Nezadovoljan i ovim Danil se reši uzeti jednog gubavog čoveka, odneti ga k sebi u ćeliju i služiti mu do smrti, i kad ovaj umre, tada uzeti drugog. Tako i učini; i tek na taj način uspokoji svoju savest.
Sozercanje
Da sozercavam čudesno isceljenje žene krvotočne (Matej 9. 20) i to: 1. kako žena krvotočna sa velikom verom dohvati se skuta od haljine Gospoda Isusa i ozdravi, 2. kako je i moja duša kao žena krvotočna dok god robuje telu i krvi, 3. kako jednim dodirom do Hrista Gospoda duša moja može biti isceljena i oduhotvorena.
Beseda
o ugledanju na mrava
Idi k mravu lenivče, gledaj putove njegove i omudraj. (Priče Sol. 6, 6) Volja je Tvorca, koji nas je poslao u ovaj svet, da delujemo dok smo u svetu. Sam Gospod Isus zapoveda: delujte, stražite! On pohvaljuje one koji umnožavaju date im talante, i osuđuje lenjivce koji svoje talante zakopavaju. Svoje vreme na zemlji on naziva službom i veli, da nije došao da Mu posluže nego da On posluži. On uzima za primer Oca Svoga nebeskog i veli: Otac moj do sada deluje, i ja delujem. Delujte dokle svetlost imate. naređuje On učenicima Svojim. O strašne sramote za čoveka, kada mu se za primer vrednoće ističe mrav; jedna beslovesna tvar! No kad čovek ne ume da se ugleda na vrednoću Boga, nužno je uputiti ga da se ugleda bar na mrava. Mrav celo leto radi i sprema sebi zimnicu. Spremamo li, braćo, i mi zimnicu, koju ćemo otvoriti i pokazati posle smrti? O da ne izađemo praznih ruku pred Onoga, koji nam punim rukama daje dok smo u ovom životu! Lenjost je jedan od smrtnih grehova. Jer umrtvljuje dušu u čoveku. Leno telo je gnezdo poroka; lena duša naseobina đavola. Gospode Svemogući, koji si sav mir i sav delatnost u isto vreme. izbavi nas od pogubne lenosti, i pokreni nas Duhom Tvojim Svetim na sva dela blaga, radi spasenja duša naših. Tebi slava i hvala vavek. Amin.
Sledeći praznik · sutra
Crveno slovoponedeljak, 21. jun