20. novembar

Tamnice su neobični dvori, U tamnici sveti Jeron zbori: – Braćo moja, trideset drugova, Držite se Božijega slova, Božijega slova i zakona; Gle, zmija se podigla iskona, Da vas svojim obaja pogledom! Da joj u ad sledujete sledom. Ne dajte se, braćo pravoverna, O počujte vi Jerona smerna! Sve što zmija vama obećava, Prolazno je k’o zelena trava. Podnesite muke mužestveno, Ne dajite večno za vremeno, Danas, sutra, pa će i smrt stići, Na Sud Božji svakom valja ići. Blago onom ko se ne postidi, Kad pred sobom svog Sudiju vidi, A još više ko pokaže Njemu Krv za Njega svoju prolivenu, Rane svoje za Njegovo ime – Taj će večno carovati s Njime.

Ima u životu trenutaka odlučnih, od kojih čoveku zavisi večni život ili večna smrt. Mi ne znamo, kad je za nas taj odlučni trenutak došao – možda je on već danas prispeo – zbog čega moramo stražiti neprestano. Sa sv. Jeronom beše uhapšen i neki njegov rođak Viktor. Uoči dana mučenja uboja se Viktor predstojećih muka, pa ode nadzorniku tamničkom, i umoli ga da izbriše njegovo ime iz spiska optuženih, i da ga pusti, obećavši mu za to dati zemlju svoju. Nadzornik ga izbrisa i pusti. No vraćajući se doma Viktor iznenadno umre, – umre prirodnom smrću istovremeno kad i sv. Jeron sa družinom na mukama za Hrista. I tako Viktor propusti uludo odlučan trenutak, izgubi zemlju svoju, izgubi prijatelje svoje, i izgubi oba života, zemaljski i nebeski. A Jeron u tom odlučnom trenutku dobi sve. – O telo Viktorovo niko se nije grabio, dok su se o telo Jeronovo mnogi grabili. Kada hrišćani potražiše od kneza glavu Jeronovu, knez potraži za nju onoliko zlata, koliko je teška. Hrisantije neki, bogat i blagočestiv, plati toliko zlata za česnu glavu mučenikovu. Antonije i Matronijan pak skriše od kneza odsečenu ruku Jerona svetoga i odneše je Jeronovoj slepoj majci Stratoniki. Uze majka ruku sina svoga i gorko ridaše: „o ljubezni sine moj, ja te rodih cela, a sad samo jedan deo tebe imam!“

Da sozercavam opaku silu duha zlog nad onim koji Njemu služe (Dela Ap. 19), i to: 1. kako sedam Jevreja pokušaše da i oni, slično Pavlu, izgone duhove iz ljudi za dobit; 2. kako im zli duh odgovori: Isusa poznajem, i Pavla znam, ali vi ko ste? 3. kako čovek sa zlim duhom skoči na njih i htede ih udaviti.

Negda hodiste po vijeku ovoga svijeta, po knjazu vlasti vazdušne, po duhu koji sad dejstvuje u sinovima protivljenja. (Ef. 2, 2) To je sve jedan isti put – put u propast. Po vijeku ovoga svijeta znači po stremljenju grehovnom; po knjazu vlasti vazdušne znači po volji starešine onih demona, koji u vazduhu obitavaju; po duhu koji sad dejstvuje u sinovima protivljenja znači, da tako kako sad žive bogoprotivnici i bogoborci, življahu svi ljudi pre Hristovog dolaska, pa i oni kojima apostol piše poslanicu. Kakva je to vlast vazdušna, braćo? To je čin zlih duhova, koji se nalaze u neprestanom kolebanju u vazduhu. Oni čine vazduh tletvornim, i oni zaustavljaju duše umrlih koje uzlaze k nebu. Oni sablažnjavaju duh čovekov na svako zlo; oni ga draže na svaki greh; ne primoravaju, jer na to nemaju sile – nego samo sablažnjavaju i draže. Na neznabošce oni su dejstvovali jače i neposrednije nego na narod Izrailjski. Na neznabošce pali su bili kao roj muva na lešinu, a na Izrailj dejstvovali su izdaleka sablažnjavajući i dražeći. Jer su stajali dalje od Izrailja zbog imena Božjeg, koje je tu čuvano i izgovarano. Hristos Gospod ih je sve razbio, i iščupao im otrovnu žaoku, tako da su oni ostali samo kao prazna strašila, kao bedne nepostojane senke, koje iščezavaju namah pri pomenu imena Hristova ili pri znamenju krsta Hristova. O Gospode Isuse, vojvodo naš i osloboditelju naš, pomozi nam živeti u slobodi Tvojoj. Tebi slava i hvala vavek. Amin.