26. jul

Kad se sveti Julijan predstavi, Divan pastir stada Hristovoga, Knjaz Defenson, duhovno mu čado, Za obedom s velmožama beše, Za obedom u sred bela dana. Najednom se knjaže zagledao, Neobičnu priliku video: Nasred sobe Julijan stajaše, U rizama zlatom pozlaćenim, K’o vladika u Božijem hramu, U svetlosti nekoj neobičnoj; Sa osmehom na knjaza gledaše. Pokraj njega tri đakona svetla, Sa svećama u belim rukama. Ta prilika sijnu i prominu. Knjaz ustrašen na noge skočio, Velmožama svojim govorio: „Evo videh oca Julijana, „Svetitelja, našeg krstitelja, „Mora da se s dušom rastavio „U nebesko carstvo odselio“. Pa se knjaže na put otisnuo, Dok ne stiže u dom Julijanov, Kako stiže tako i doznade: „Dušu Bogu Julijan predade“.

Prostu odeću krasi čovek, a raskošna odeća krasi čoveka. Prosta odeća privlači pažnju na čoveka, a raskošna odeća privlači pažnju sama na sebe. Strast za raskošnim odelom prosto ispija i suši dušu ljudsku. Ovo je pravi razlog zašto je crkva od uvek ustajala protiv raskoši u odevanju i preporučivala prostotu. Među bezbrojnim svetiteljima hrišćanskim ne pominje se nijedan, kome je raskošno odelo pomoglo da se posveti. Mnogi veliki i mudri carevi, ne samo hrišćanski nego i neznabožački, ljubili su prostotu u odevanju. Tako priča se za cara Avgusta Oktavijana, u vreme koga se rodio Gospod Hristos, da je on nosio po jednu prostu odeću, koju mu je izatkala žena, ili sestra, ili ćerka. Za cara Karla V priča se, da je nosio tako prosto odelo, da su i obični građani podanici njegovi, odevali se bolje. Slavni grčki vojskovođa Filopomen bi jednom pozvan na ručak od nekoga čoveka, u čiju kuću on ranije nije nikad ulazio. Filopomen dođe u goste nešto ranije. Domaćin nebeše još došao, a domaćica nije poznavala lično Filopomena, te videći ovoga u sasvim prostom odelu pomisli, da je to neki od slugu Filopomenovih, koji je poslat napred da javi dolazak vojskovođe i njenoga muža. S toga mu zapovedi da naseče drva. Filopomen se dragovoljno pokori zapovesti i poče seći drva. Kada domaćin stiže i vide svoga velikog gosta šta radi, užasnu se i upita ga? „ko se usudi da da takav posao Filopomenu?“ Mirno odgovori vojskovođ: „odeća moja“.

Da sozercavam preveliko strpljenje Božje prema nevernom rodu jevrejskom i zasluženu kaznu (IV Mojs. 14), i to: 1. kako Bog učini mnogobrojna čudesa na oči Izrailjcima, i kako ovi ostaše uporni u neverovanju i vikahu na Mojseja; 2. kako ih Bog kazni, da 40 godina lutaju po pustinji i svi izumru osim Isusa Navina i Haleva; 3. kako i od nas neki umiru u pustinji čulnosti i ne ulaze u zemlju duhovnog meda i mleka, u carstvo Hristovo.

Budite trijezni i pazite, jer suparnik vaš, đavo, kao lav ričući hodi i traži koga da proždere. (I Pet. 5, 8) Pravoslavni monasi uzdigli su trezvenje i pažnju – trezvenije i vnimanije – do podviga. Trezven duh mora biti da bi osetio opasnost, i pažljiv da bi raspoznao s koje strane opasnost dolazi i od koga. Pazi, dete, da na zmiju ne staneš, da u jamu ne padneš, da se s vukom ne sretneš, da u duboku vodu ne zagaziš, da s puta u šumu ne zalutaš! Tako majka savetuje dete svoje bojeći se za njegovo telo. Ne s manjom ljubavlju crkva savetuje čoveka bojeći se za njegovu dušu. Budite, deco, trijezni i pazite! Stari vam suparnik, đavo, ne odmara se i ne spava, nego slično gladnom lavu hodi i traži koga da proždere. Trijeznite se i pazite, jer vi ste kao ovce a on je kao lav. Kad ovce osete smradni miris vuka, one beže svome čobaninu. Treznite se i vi i osetite smrad đavola kad vam se približuje i bežite odmah pod okrilje pastira svoga Hrista Gospoda. A smrad đavola osetićete kroz pomisli svoje, kroz osećanje svoje, kroz namere svoje, kroz pohote telesne. Sve što budete pomišljali, uobražavali, osećali, nameravali, želeli na suprot Hrista i zakona Hristova, znajte, da je to zamka đavolska, smrad đavolski, – znajte, i bežite svome Pastiru upravljajući k Njemu sav um i sve srce i svu dušu i telo svoje. Gospode Isuse, Pastiru naš trezveni i pažljivi, učini nas u svakom času trezvenim i pažljivim, da nas neprijatelj naš ne iznenadi i ne proždere. Tebi slava i hvala vavek. Amin.