1. septembar

Prirodina pesma sred Tavrijskih gora Ječala bez ljudska glasna odgovora. Dok jednoga dana gora se zatrese, Neka nova jeka kroz nju se pronese; Pa ustavi gora svoju večnu jeku Te da čuje novu, što ne ču u veku. Tu bi konac hrabre Andrij’ne družine, Tu vukovi klahu jaganjce nevine; Andrej carstvo rimsko od Persa sačuva, A sad vojska rimska na Andreju gruva, S dve hiljade druga Andrej zemlji kleče, Drugovima svojim blagi savet reče: – Sad je čas prijatan, sad je dan spasenja, Sa životom zemnim našeg razlučenja. Na kolena smerno pred Boga kleknimo, I za mnoga dobra toplo zahvalimo, A najviše braćo, za smrt mučeničku Bez gnjeva i vike na ruku krvničku. Tako Andrej reče. Na kolena pa’še, Dve hiljade ljudi moliti se staše; Gonitelja ljutih mačevi sevahu Horovi angela nad gorom blistahu, Na nebu se rajska otvarahu vrata Za Andriju svetog, slavnog stratilata I njegovu vojsku, što vragu odoli I za svoga Hrista česnu krvcu proli.

Kad nas nevine snađe neka iznenadna beda, ne treba odmah da jadikujemo, nego da gledamo u tome Promisao Božji, koji kroz tu bedu nešto novo i korisno za nas stroji. Božestvenom Teofanu, igumanu Dohijarskom, jednog dana dođe iznenadna vest, da su Turci uhvatili sina njegove sestre, poturčili ga i odveli u Carigrad. Teofan odmah ode u Carigrad, i uspe s pomoću Božjom, da nađe svoga sestrića i da ga tajno izvede iz Carigrada i dovede u svoj manastir u Sv. Goru. Tu ga on ponovo vrati u veru hrišćansku, a po tom i zamonaši. No bratija stanu roptati na svog igumana i na njegovog sestrića iz straha od Turaka, jer se bojahu, da Turci ne doznadu, te da ne dođu i ne razore manastir. Ne znajući šta drugo da radi sv. Teofan uze svog sestrića i udalji se s njim tajno ne samo iz Dohijara. nego i iz Svete Gore, i dođe u Veriju. Docnija delatnost Teofanova u Veriji i u Nausu pokazala je, koliko je ona beda bila korisna za crkvu. Ono što Teofan nikad ne bi uspeo da učini u Sv. Gori, učinio je na ovim drugim mestima, u koja je izbegao od one bede. Naime: osnovao je dva nova manastira, u kojima se vremenom spasavalo mnoštvo inoka i nalazilo utehu sebi bezbroj ljudi. Još uz to i mošti njegove svete usred naroda hrišćanskoga, postale su istočnik iscelenja na utvrđenje vere u mnogih nevernih i malovernih. – Tako Bog premudro ustrojava sudbe ljudske kroz iznenadne bede, koje se ljudima trenutno čine da idu na njihovu konačnu propast.

Da sozercavam čudesni Promisao Božji u životu Davidovom (I Sam. 16), i to: 1. kako duh Božji udalji se od Saula zbog greha Saulova; 2. kako zli duh napadaše Saula, te on tražaše jednog guslara (harfistu), da ga razonodi; 3. kako sluge careve nađoše baš Davida i dovedoše caru, da ga sa harfom blaži.

Gle, Gospod sjedeći na oblaku laku doćiće u Misir, i zatrešće se od njega idoli Misirski. (Isa. 19, 1) Bežeći od cara Iroda, Faraona Jerusalimskog, Gospod je došao u Misir. Ne računa se pravi Izrailj po mestu nego po duhu i delima. U vreme rođenja Gospoda veće je zlo carovalo u Jerusalimu nego nekad u Faraonskom Misiru, kao što često biva da kad verni otpadnu od vere postaju gori od nevernih, koji nikad ne poznaše pravu veru. I tako Misir u ono vreme beše blaže i gostoprimnije mesto za Spasitelja sveta od Jerusalima. Sravni reči prorokove sa rečima, koje angel u snu reče pravednom Josifu: ustani, uzmi dete i mater njegovu, pa bježi u Misir (Mat. 2, 13), i odmah ćeš se uveriti, da se Isaijine reči ni na koga drugog ne mogu odneti do na Hrista Gospoda. Još više ćeš se utvrditi u tome, kad čuješ i drugog proroka koji govori: iz Misira dozvah sina svojega (Os. 11, 1). Šta označava oblak lak, na kome će Gospod doći u Misir? Označava telo Gospoda, u koje će On obući Božanstvo Svoje. Jer je telo čovečje kao zgusnut oblak, u kome duša stanuje. To je, dakle, proročko viđenje vaploćenog Gospoda. Neki tumači misle, da oblak lak označava i Prečistu Bogomater, koja je dugim postom i molitvom i drugim podvizima učinila telo svoje lakim kao oblak. Naročito je lak bio taj oblak – telo Bogorodičino – zbog odsustva strasti, koje obremenjavaju ljudska tela. O Gospode svemilostivi, koji želiš spasenja svima ljudima, i ne gledaš, ko je Jevrejin ko li Misirac, spasi i pomiluj i nas, jer se u Tvoje ime uzdamo neprestano. Tebi slava i hvala vavek. Amin.