9. januar

Na Stefana Duhom obasjana Navališe Jevreji krvnici. Krvav Stefan na kolena kleče I povika k nebu iza glasa: – O Gospode, što s Krsta oprosti Greh najveći što zemlju potrese, Greh najveći što ga nebo vide, Što oprosti Svojim krvnicima, Sad i mojim oprosti, Preblagi! Šta je ovaj zločin spram onoga! I ja šta sam spram Gospoda moga! To izreče, duh Bogu predade. Gnevni starci, grdne plašljivice, Kad ubiše, tad se razbegoše. Tad angeli s neba se sleteše Oko tela prvomučenika, U horu mu pesmu otpojaše, Rajsku dušu u raj uznesoše.

Priča o božanskom Mladencu Hristu. Oba velika proroka, Isaija i Jeremija, prorekli su, da će Gospod doći u Misir, i da će se od prisustva Njegova potresti hramovi idolski i idoli razoriti. Isaija je pisao: gle Gospod će doći u Misir i zatršće se idoli Misirski od lica Njegova (Isa. 19, 1; Jer. 43, 12). Kada božanski begunci stigoše u grad Ermopolj (Kairo), i tamo se približiše nekom hramu idolskom, najedanput svi idoli u tom hramu padoše i razbiše se. O tome piše i sv. Paladije (u Lavsaiku): „Videsmo“, veli, „tamo hram idolski, u kome od prilaska Spasiteljeva padoše svi istukani (idoli) na zemlju.“ U nekome mestu, zvanom Siren, beše 365 idola. Kada presveta Deva stupi u taj hram s božanskim Mladencem na rukama, svi ti idoli popadaše i razbiše se. Isto tako popadaše idoli svuda po celom Misiru. Sv. prorok Jeremija baveći se u starosti svojoj u Misiru, prorekao je žrečevima misirskim, da će svi idoli popadati i svi rukotvoreni likovi sokrušiti se u ono vreme kada u Misir dođe Deva Majka s Mladencem, rođenim u jaslama. Ovo proročanstvo zapamtili su žrečevi dobro, i shodno njemu izobražavali su na hramovima svojim Devu kako počiva na postelji, i do nje u jaslima Mladenca njenog, u pelene povijenog. I klanjali su se tome izobraženju. Car Ptolomej pitao je žrečeve, šta označava to izobraženje, a oni su mu odgovarali, da je to ispunjenje te taše. I ta je tajna vaistinu se i ispunila i ne samo Misiru nego i vascelom svetu objavila.

Da sozercavam mudrost Presvete Deve Marije i to: 1. kako ona mudro razgovaraše s angelom Božjim (Lk. 1, 28-38), 2. kako ona razmišljaše o svemu što se zbi o rođenju Gospoda Isusa i o svemu što se reče o Njemu, i sve to slagaše u srcu svome. 3. kako ona u Kani mudro reče slugama, da čine sve ono što im On reče.

Veliča duša moja Gospoda. (Lk. 1, 46) Mi imamo, braćo, svega nekoliko reči zapisanih u Jevanđelju, što ih je izrekla Presveta Bogorodica. Sve te njene reči odnose se na veličanje Boga. Ona je bila ćutljiva prema ljudima, ali je duša njena neprestano razgovarala s Bogom. Svakog dana i časa ona je nalazila novi razlog i povod da veliča Boga. Kad bi se mogla znati i zapisati sva njena veličanja Boga kroz celi joj život, o koliko bi to velikih knjiga iznelo! No i po onom jednom veličanju, koje je ona iskazala pred svojom rođakom Jelisavetom, majkom velikog proroka i Preteče Jovana, može svaki hrišćanin ceniti, kakav je mirisni i bogougodni cvet bila duša njena presveta. To je samo jedan divni psalam duše Bogorodičine, koji je došao do nas kroz Jevanđelje. No takvi psalmi bili su mnogobrojni i mnogobrojni u toku života Preblagoslovene. I pre nego što je čula Jevanđelje iz usta Sina svoga, ona je znala jevanđelski Bogu govoriti i Boga slaviti. To joj je znanje dolazilo od Duha Svetog Božjeg, čija se blagodat neprestano ulevala u nju kao bistra voda u čisti sasud. Veličala je Boga psalmima duše svoje kroz celi život svoj, zato i nju Bog vozveliči iznad heruvima i serafima. I nas, malene i grešne, vozveličaće isti Gospod koji je i nju vozveličao, u carstvu Svome, ako se i mi potrudimo, da ovo kratko vreme života našeg ispunimo veličanjem Boga delima, rečima, mislima i molitvama. O Presveta, Prečista i Preblagoslovena Bogorodice, zakrili nas molitvama Tvojim. Tebi i Sinu Tvom i Gospodu našem slava i hvala vavek. Amin.