9. maj

Vasilije leži u tamnici Za krst časni i veru Hristovu; Psalme poje, Bogu blagodari, Što mu muke za pravdu podari Carev tribun Vasiliju zbori: – Slušaj, starče, car ti poručuje, Likinije, štićenik bogova, Da prineseš žrtvu idolima, A čoveka Hrista da s’ otkažeš, Ne htedneš li, smrt te čeka huda. – Vasilije sija od radosti, Pa tribunu divno odgovara: – Idi kaži tvom caru opaku: Da mi dadeš i sve tvoje carstvo, A uzmeš mi Hrista vaskrsloga, Više ćeš mi uzet’ nego dati. Izdajniče Hrista Spasitelja, Zar i mene praviš izdajnikom? Smrtodavče, smrti se ne bojim, Ja sam sluga Hrista Živodavca.

Svetitelji su živi, i bogodana moć njihova ne slabi vremenom. Sveti Janićije Devički i danas tvori čudesa kao i za vreme života svoga na zemlji pre 500 godina. Neki Miloš iz Hercegovine spremao se da ide u Jerusalim na poklonjenje svetiteljima. I baš kad je mislio krenuti na put, javi mu se sv. Janićije u snu i reče mu da ne ide u Jerusalim. Bolje ti je, objasni mu svetitelj, da ideš u Devič i da tamo moju crkvu počistiš i urediš nego da ideš u Jerusalim. Miloš posluša i dođe u zapušteni Devič, počisti ga, uredi, i učini te ponovo propoja. Tu se Miloš zamonaši i osta do konca života. Za vreme prvog svetskog rata i austrijske okupacije dođe u Devič jedan oficir, Mađar, s odredom vojske. Dovede igumana, Damaskina, u grobnicu pred ćivot sv. Janićija, i upita ga šta ima pod pločom? „Svetinja,“ odgovori iguman. „Kakva svetinja!“ nasmeja se oficir. „Tu su nekakve stvari skrivene.“ I naredi vojnicima, da pijucima lupaju i odvaljuju ploču. No dok se to vršilo, oficira spopadne muka po sredini tela. On legne u postelju, i pred veče toga istog dana umre. Uplašeni vojnici napuste i započeti posao i manastir, pa pobegnu.

Da sozercavam vaskrslog Gospoda Isusa, i to: 1. kako je Njegovo vaskrsenje svetlost velika, što razgoni tamu naše sumnje, neznanja i očajanja odnosno života po smrti; 2. kako je Njegovo vaskresenje svetlost velika, što obasjava put kojim treba da idemo u ovom životu da bi stigli u onaj.

Jer sin Božji Isus Hristos kojega mi vama propovijedasmo ja i Silvan i Timotije, ne bi da i ne, nego u njemu bi da. (II Kor. 1, 19) Hristos nije svetlost i tama nego samo svetlost. Hristos nije istina i laž nego samo istina. Niti je Hristos život i smrt – On je samo život. Niti je On moć i nemoć – On je samo moć. Niti je On ljubav i mržnja – On je samo ljubav. On je da za svako dobro i u Njemu nema kolebanja između da i ne. Njegova je nauka sva čista, sva istinita, sva svetla, sva čovekoljubiva. Njegov put je tačno prosečen, i On ne dopušta naginjanja ni na levo ni na desno. Ni senka od greha ne može se zaustaviti na nauci Njegovoj niti naći mesta na putu Njegovom. Njegova ličnost je vaploćenje dobra; i sve što je dobra u Njemu je, a sve što je greha, laži, zlobe i nepravde van Njega je. Takvu nauku, takav put i takvu ličnost propovedali su apostoli Božji – nauku koja označava potvrdu dobra i otkriće bezmernog majdana dobra; put koji vodi k ostvarenju i večnoj nasladi toga dobra; ličnost, koja u Sebi sadrži sve dobro i svu potvrdu dobra. Držimo se, braćo, i mi te jedinstvene Ličnosti, tog jedinstvenog puta i te jedinstvene nauke. Svesilni Gospode, pomozi nam silom Duha Tvoga Svetoga, da bi i naš maleni život na zemlji bio potvrda dobra a ne odricanje dobra. Tebi slava i hvala vavek. Amin.