24. jul

Pokajnike Gospod ljubi, On za njih postrada, Na kajanje On grešnike, Priziva i sada. Pokajnica Olga beše, Krštenjem se rodi, I od tame narod ruski Krstom oslobodi. A Nikodim Elbasanac Hrista se odvrati, Pokaja se, povrati se, I greh krvlju plati. Nektarije iz Azije, Cvetak još nezreli, Poturči se iz neznanja, Angele ucveli. Pokaja se, i tugova, Potok suza proli, I smrt više od života, Smrt bolnu zavoli. Čalmu skide pa je vrže Pred groznog sudiju – Ode glava za krst časni Svetom Nektariju. Pokajnike Hristos ljubi I ljubiće dovek. Ko je Hristu tako mio Ka’ pokajan čovek?

Promena sreće najteže udara kad udari iznenadno. No onaj ko očekuje udarce, i unapred se oruža protiv njih, zar može biti iznenađen? Car Karlo Veliki zapovedio je bio svojim sinovima da uče neki zanat, a kćeri da uče presti vunu, da bi se imali čim hraniti – ako se sreća promeni. Proslavljeni Velizar, veliki vojvoda veliki pobedilac, bi od zavidljivaca oklevetan kod cara, i na osnovu kleveta oslepljen, a imanje mu sve oduzeto. Slepi Velizar seđaše pred kapijom Rima i prosaše milostinju govoreći mimoprolaznicima: „udelite Velizaru, koga sreća visoko uzdiže, a zavist obori i očiju liši!“ Nije li čovjek na vojsci na zemlji? govori pravedni Jov (7, 1). Treba, dakle, biti kao budan stražar i spreman za sve što se može dogoditi. A šta se ne može čoveku dogoditi? I još: u svakoj muci imati nadu u Boga. Pravedni Jov na đubrištu i u gnoju uzvikuje: gle, i da me ubije, opet ću se uzdati u nj (13, 15)!

Da sozercavam čudesno prosvetlenje lica Mojsejeva (II Mojs. 34), i to: 1. kako se Mojseju, posle razgovora s Bogom na Sinaju, lice prosvetli svetlošću; 2. kako narod vide i ne smede pristupiti k Mojseju, te on stavi pokrivalo na lice svoje; 3. kako se od srdačne molitve i opštenja s Bogom lice u bogougodnika prosvetljava.

Tako vi mladi slušajte starješine, a svi se slušajte među sobom, i stecite poniznost. (I Pet. 5, 5) Evo načela prave sabornosti pravoslavne! Ona se zasniva na bezuslovnoj poslušnosti mlađih prema starijima, i na uzajamnoj poslušnosti ravnih među sobom, i na smernosti i starijih i mlađih. Poniznost je dobra reč, no još bolja je smernost, a najbolja smirenomudrije; upravo smirenomudrije odgovara tačno grčkoj reči, koju je apostol i upotrebio u svojoj poslanici, a smirenomudrije označava nisko mišljenje o sebi a visoko o Bogu, i neprestano priznanje nemoći svoje, neznanja svoga, zlobe svoje, nedostojanstva svoga, a neprestano priznanje Božje moći, Božje mudrosti, Božje milosti, i Božjeg dostojanstva. Bog je jedini car ljudi. Zato se Bog i protivio želji naroda izrailjskog, da im se postavi car od ljudi. Bog caruje, a ljudi služe Bogu. I oni koji starešuju i oni koji se pokoravaju podjednako su sluge Božje. Kad se zna i prizna, da je Bog car a svi ljudi sluge Božje, onda je time postavljen temelj sabornosti, temelj društvu angelskom. Na tome temelju onda zida se dom Božji, društvo angelsko, pomoću poslušnosti mlađih prema starijima, i na uzajamnoj poslušnosti ravnih među sobom, i na smirenomudriju svih. Ovim načinom izbegavaju se dva strašna zla u svetu: tiranija, t. j. nasilno vladanje jednoga nad svima, i anarhija, tj. mnogovlašće, izbegava se monotiranija i politiranija. Načelo sabornosti načelo je organsko, tj. životno. To je načelo uzajamne službe, uzajamne pomoći i uzajamne ljubavi. Neka nas Bog umudri, braćo, da pribegnemo ovom spasonosnom načelu u životu našem. Gospode Isuse, poslušni i smerni Čovekoljubče, usadi u nama i ukrepi poslušnost zakonu Tvom, i uzajamnu poslušnost iz ljubavi, i smirenomudrije pred neiskazanom silom i mudrošću Tvojom. Tebi slava i hvala vavek. Amin.