28. septembar

Rodoljub je pravi ko u svome rodu Oltar pravi zida živome Gospodu. Atanarik Gotski nasiljem vladaše. Idolima mrtvim žrtve prinošaše; A Nikita sveti, vojnik Hrista Boga, Propovednik beše spasenja večnoga; Ovaj svetlost večnu u noć rasipaše, Onaj tmom idolskom duše zastiraše. Nikita se sveti knezu usprotivi, I trpljenjem hrabrim narod svoj zadivi, Silom časnog krsta silu mračnu zbuni, I strahom od Boga sav narod ispuni. Krv njegova beše rumen nove zore, A duh mu se vinu u nebeske dvore; U strašnom je ognju Nikita goreo Ali ni do danas nije izgoreo. Istinom Hristovom Goti se krstiše. I Nikitu svoga divno proslaviše. O Nikito sveti, glasu Božje trube, Mučeniče hrabri, pravi rodoljube, Iz šatora zemnih ti si otišao, U dvorove carske s angelima stao. Pomoli se za nas, jer Car tebe sluša, Da s’ i naša Bogom pomiluje duša.

Bog se ne da porugati. Rugače Bog ili kažnjava, da bi ih popravio, ili ih obraća u onakve kakvima se oni rugaju. Sv. Porfirije najpre se proslavi među neznabošcima kao rugač hrišćanstva. Jedanput on ismevaše hrišćansku tajnu krštenja pred carem Julijanom Odstupnikom i njegovom svitom. No dogodi se nešto sasvim neočekivano. Kada se Porfirije pogruzi u vodu i izreče reči, da se krštava u ime Svete Trojice; najedanput se u njemu promeni duh i on u istini postade hrišćaninom. I mesto podsmevanja veri hrišćanskoj on poče izobličavati cara zbog njegovog nečestija idolopokloničkog. Zato bi mučen i posečen. Sličan slučaj dogodio se sa nekim komedijantom Genesom, verovatno u vreme Dioklecijanovo. Ovaj Genes je predstavljao hrišćansko bogosluženje pred neznabožačkom gomilom naroda i uveseljavao sve svojim podsmevanjima i dosetkama. No na jedanput on se promeni i vikne pred narodom: „ja verujem, i želim da se krstim.“ Gledaoci pomisle najpre, da i te reči njegove spadaju u njegove lakrdije; ali on je počeo ponavljati svoju veru u Hrista. Pa kad je i pred sudom i pred samim carem, uporno ostao pri svojoj veri u Hrista, bio je mučen i ubijen – Tako i rugači Hrista postaju mučenici za Hrista.

Da sozercavam kaznu Božju nad jednim neposlušnim prorokom (I Car. 13), i to: 1. kako proroku tom bi zapoveđeno od Boga, da ne jede i ne pije ništa u idolopokloničkom Vetilju; 2. kako prorok presluša Boga, te jede i pi; 3. kako ga na povratku rastrže lav.

Ja sam koji svjedočim sam za sebe, i svjedoči za mene otac koji me posla. (Jov. 8, 18) U zakonu je pisano, da su potrebna dva svedoka, da bi se dokazalo nešto. Nevernim Jevrejima Gospod je najpre ukazao na tri velika svedočanstva o Sebi: na Oca, na Svoja dela i na Sv. Pismo (5, 36-39). Po tom, posle još umnoženih čudesa Svojih i posle još opširnije iskazane nauke Svoje, On im reče, da je samo i jedino Njegovo svedočanstvo o Njemu istinito i dovoljno (8, 14). Najzad, opet im ističe dva svedočanstva, Svoje i Očevo – shodno zakonskom propisu o potrebi dva svedoka. Tako Gospod zagrađuje usta nevernih svim načinima, i ne ostavlja im nikakve oduške – osim zločina ubistva, čemu pribegavaju svi oni koji se ne daju nikakvim razlozima ni dokazima ubediti u istinu. U poslednjem slučaju, gde Gospod ističe Svoje svedočanstvo o Sebi i svedočanstvo Oca Svoga, On hoće da pokaže i Svoju ipostasnu samostalnost, i ravenstvo sa Ocem u bitnosti. On stavlja, na ime, Svoje sopstveno svedočanstvo i zasebno, i Naravno sa svedočanstvom Boga Oca. Da je ovakvo tumačenje tačno, potvrđuju i sledeće reči: kad biste znali mene, znali biste i oca mojega. Ovde je izraženo potpuno suštastveno jedinstvo Oca i Sina, i ne preostaje ni najmanje sumnje, da Gospod misli na bitnu jednakost Svoju sa Ocem Svojim. O božanskoj prirodi je reč, a ne o telesnoj. Ko god bi zamišljao Svetu Trojicu kao tri telesna bića, ludo bi se prevario. Telesno se javio svetu, radi spasenja sveta, samo Sin Božji, a nikako i Otac i Duh Sveti. Po božanskoj prirodi Svojoj pak Sin je u telu ostao ravan Ocu i Duhu Svetom. Čovečju prirodu pak On je obukao na se i dodao ju Svojoj božanskoj prirodi iz ljubavi prema ljudima, da bi se mogao javiti ljudima, i da bi mogao spasti ljude. O Trojice Sveta, jednobitna i nerazdelna, koja si nas kroz vaploćenog Boga Slova prosvetila i osvetila, podrži nas do kraja Svojom svetošću, Svojom krepošću i Svojom besmrtnošću, i spasi nas. Tebi slava i hvala vavek. Amin.