15. decembar

Kao vetar prođe Dušanova sila, Uroševa osta za navek svetinja. Nejak u nasilju, silan u vrlini, Silan u vrlini, pravdi i istini, Uroš Hrista Boga svom dušom zaljubi, Pa zadobi nebo a zemlju izgubi. Greh nikakav dušu njemu ne iskrivi Pobeđen pobedi, umrtvljen i – živi. Svi velmoži srpski, gordi, plahoviti, Ne mogoše živi ono učiniti, Što sad mošti čine Uroša svetoga, Božjeg ugodnika, Uroša Silnoga. Ne caruju ljudi bogati prašinom, No bogati pravdom i Božjom istinom; Zacareni Uroš i sada caruje, I narodu svome muke ublažuje; Molitve u Raju pred Hrista uznosi Milost rodu svome od Gospoda prosi. O Uroše care, sveti, plemeniti, Pomozi nam zakon Božji ispuniti!

„Ko je došao iz onoga sveta da nam javi?“ Tako se pitaju nevernici. Treba im odgovoriti: pokajte se za grehe vaše, ako hoćete da doznate; udostojite se, i videćete. Sv. Avakum putovao je s angelom. Sv. Miropija videla je mnoštvo angela, i među ovima sv. Isidora mučenika. Sv. Atanasije Pečerski dva dana bio je mrtav za ovaj svet a živ samo za onaj. Po povratku mu duše u telo, skupiše se oko njega i pitahu ga: kako ožive? šta vide? šta ču? On ništa ne hte govoriti, budući sav u užasu od onoga što je video u onome svetu, no samo reče: „spasavajte se!“ Kada mnogo navališe na nj, da im kaže šta više od onoga što vide po smrti, on odgovori: „ako vam i kažem, nećete verovati, niti ćete me poslušati.“ Na ponovno navaljivanje on reče između ostaloga: „kajte se svakoga časa, i molite se Gospodu Isusu Hristu i Njegovoj prečistoj Materi.“ I u naše dane bivaju slučajevi obamiranja. I viđenja i iskazi sviju onih koji obamiru i u život se telesni ponovo povraćaju ne protivreče jedni drugima nego se dopunjuju. Na ime: svaki umrli vidi jedan deo onoga sveta, koji je preogroman, nesravnjeno veći od ovoga sveta. Mnogi na smrti vide svoje srodnike, davno umrle, i sa njima razgovaraju. To je bez malo obična pojava. 1926.g. u selu Vevčanima bio je na samrti Meletije P. razgovarao je sa svojom decom, umrlom pre 20 godina. Kad su mu živi srodnici rekli: „ti buncaš!“ on odgovori: „ne buncam, nego razgovaram s njima kao i s vama, i vidim njih kao i vas.“

Da sozercavam grehovni pad Adama i Eve, i to: 1. kako Adam i Eva pre greha behu obučeni u nevinost, i ne videše sebe nagim; 2. kako posle greha Adam i Eva videše sebe nagim i skriše se od Boga; 3. kako je svaka vrlina odeća i svaki greh razgolićenje.

U početku stvori Bog nebo i zemlju. (Postanje 1,1) Kako je zbijena i puna svaka reč Božja! Kao savijeno platno, koje se može nositi pod pazuhom, i koje se može rasprostrti po travi na dugo i na dugo. Kako nam mnogo i mnogo dragocenog blaga otkriva ova reč Božja: u početku stvori Bog nebo i zemlju! Ona nam kazuje pre svega, da je Bog jedini večiti i nestvoren. I ovo prvo otkrovenje čini nam prvu radost neiskazanu. U ovom vrtlogu promene i prolaznosti nas raduje neiskazano to, što je Tvorac naš iznad promene i prolaznosti. Ona nam, dalje, kazuje, da je jedini i dobri Bog Tvorac sveta, a čim je Tvorac to i Svedržitelj i Promislitelj. I ovo drugo otkrovenje čini nam drugu radost neiskazanu. Svet nije priozašao od bezumlja ili od slučaja, bez smisla i namene, nego je proizišao od Boga Svemudroga, Sveznajućeg, svemilostivog, koji njim i upravlja vodeći ga smislenome cilju. Ona nam, dalje, kazuje, da je ovaj svet imao početak, te će sledstveno imati i svršetak. I ovo treće otkrovenje čini nam radost neiskazanu. Jer žalosno bi bilo, da je ovaj svet večit i da su svi ciljevi, bliži i krajnji, samo u njemu, što bi vaistinu prouzrokovalo vrtlog u razumu mudraca i žalost u srcu pravednika. Ona nam, najzad, kazuje, da je Bog stvorio dva sveta, nebeski i zemaljski, ili beztelesni i telesni. I ovo četvrto otkrovenje čini nam četvrtu radost neiskazanu. Kao što sad dižemo pogled u visinu i radujemo se suncu, mesecu i zvezdama nad glavama našim, tako mi uzdižemo duh svoj k duhovnome svetu, sličnome nama no čistijem i svetlijem od nas – ka svetu angelskome, i radujemo se, jer znamo, da ima jedan svet bolji od našega, u koji ćemo se i mi useliti, i kao zamoreni putnici vratiti se doma i odmoriti se. O kako bi tužno lutao pogled ljudi po zemlji, samo po zemlji, kad ne bi bilo zvezdanoga neba! I kako bi tužno lutao duh ljudi po svetu materijalnom, kad ne bi bilo sveta duhovnog, nebeskog! Gospode Sveblagi, slava Ti i hvala. Tebi jedinom slava i hvala vavek. Amin.