27. jun

Živeo na devet stotina godina pre Hrista. Kada je Gospod hteo uzeti k Sebi prestarelog proroka Iliju, otkrije ovome, da mu je za naslednika u proročkoj službi odredio Jeliseja, sina Safatova, od plemena Ruvimova, iz grada Avelmaula. Ilija kaza Jeliseju volju Gospodnju i ogrnu ga svojim ogrtačem i isprosi od Boga dvogubu proročku blagodat za njega. Jelisej odmah ostavi dom svoj i rod svoj i pođe za Ilijom. A kada Gospod uze Iliju na ognjenim kolima, Jelisej osta da produži proročku službu sa još većom silom od Ilije. Po čistoti i revnosti on je bio ravan najvećim prorocima, a po čudesnoj sili, koja mu se dade od Boga, prevazilazio ih je sve. Razdvojio je vodu u Jordanu kao negda Mojsej u Crvenom moru; gorku vodu u Jerihonu učinio pitkom; nizveo vodu u iskopane rovove za vreme rata s Moavićanima; umnožio ulje u loncima bedne udovice; ženi Somanićanki vaskrsao umrlog sina; sa dvadeset hlepčića nahranio sto ljudi; iscelio od prokaze vojvodu Nemana; nizveo prokazu na slugu svoga Giezija zbog srebroljublja; oslepio celu jednu vojsku sirijsku, a drugu, opet, nagnao u bekstvo; predskazao mnoge događaje, kako narodu, tako i pojedincima. Predstavio se u dubokoj starosti.

Rodom iz grada Sirakuze u Siciliji. Po svršetku svetskog školovanja zamonaši se i počne se podvizavati u manastiru. Patrijarh Nikifor uzme ga k sebi na službu. U vreme ikonoboračkih careva pročuo se svuda kao odlučni branilac ikonopoštovanja. Opaki car Teofilo zatoči ga zbog toga na jedno ostrvo, u tamnicu, sa dva obična razbojnika, gde provede punih sedam godina, u vlazi, bez svetlosti i bez dovoljno hrane, kao u grobu. U vreme blagočestive carice Teodore i sina joj Mihaila, oslobođen i izabran za patrijarha (po ranijem proročanstvu svetog Joanikija Velikog). Prve nedelje Velikog posta Metodije svečano unese ikone u crkvu, i napisa kanon u čast ikone. Ne mogući mu nikako doskočiti, skverni jeretici najmiše neku ženu, koja izjavi, da patrijarh s njom ima nečiste telesne odnose. Ceo se Carigrad uzbuni od te klevete. Ne znajući kako inače da dokaže svoju nevinost, patrijarh pređe preko stida i svuče se nag pred sudom, koji je sam tražio, i pokaza svoje suho i od posta izmoždeno telo. Sud se očigledno uveri, da je patrijarh oklevetan. Narod čuvši za ovo, obraduje se, a jeretici postide. Tada i ona žena prizna, da je nagovorena i plaćena, da tu klevetu iznese na svetitelja Božjeg. I tako oni koji su mislili naneti sram Metodiju, i nehotice mu povećaju slavu. Ovaj veliki ispovednik vere mirno je skončao 846. godine i preselio se u Carstvo Božje.

Prozvan Mavron. Vrlo obrazovan no u isto vreme i duhovan muž. Tek u starosti pri caru Aleksiju Komnenu, postane mitropolitom evhaitskim. Proslavljen naročito time, što su mu se javili sveti Vasilije, Grigorije Bogoslov i Jovan Zlatoust (v. 30. januar) i objasnili mu, kako su oni sva trojica podjednako proslavljeni na nebu. Posle tog viđenja utiša se prepirka u narodu oko toga, ko je od ta tri svetitelja veći, a ko manji. Još je sveti Jovan sastavio poznati kanon Isusu Sladčajšem, i kanon Angelu Hranitelju, a pored toga ostavio je i druge korisne spise. Skončao mirno 1100. godine.

Rođen u oblasti Argirokastra u selu Lukovu od oca sveštenika. Od mladosti vukla ga želja samoći i molitvi. Ta ga želja najzad dovede i u Svetu Goru, gde se podvizavao najpre u pešteri svetog Petra Atonskog a potom u pustinji svete Ane. Nije hteo ni hleb jesti, nego se hranio travom i korenjem. Neki zavidljivci optuže ga kao da se on gnuša hleba, od čega se on lako i brzo opravda. Najzad se združi sa svetim Maksimom na Kapsokalivi. Zbog svoje iskrene ljubavi prema Bogu Nifont bude obdaren od Boga darom čudotvorstva i prozorljivosti. Isceljivao je bolesne molitvom i pomazanjem uljem, a prozirao je u događaje koji se se zbili i koji će se zbiti. Prorekao za sebe da će umreti uz Petrov post. I kad je osvanuo dan njegovog upokojenja, on rekne bratiji oko sebe: „Ne plačite nego radujte se, jer ćete u meni imati molitvenika pred Bogom za spasenje vaše“. Najzad reče: „Vreme je da idem!“ I predade svetu dušu svoju Bogu 14. juna 1330. godine.