9. decembar

Odvezan od stvari, odvezan od sveta, Od žitejskih briga i od strasnog gnjeta Sav predan molitvi i bogomisliju – To donese slavu svetom Alimpiju. Na stolp visok, visok, on sebe uzdiže, Tek dalje od zemlje, – Bogu bliže, bliže! Sav predan molitvi i bogomisliju – To donese slavu svetom Alimpiju. Nek gromovi grme, pogoditi neće, Gromovima Gospod upravlja i kreće. Sav predan molitvi i bogomisliju – To donese slavu svetom Alimpiju… Molitvom prosija kao sunce jasno I ime mu osta kroz vekove glasno. Misao o Bogu stvori besmrtnika, Alimpija divnog, Božjeg ugodnika. Na nebu se sada stolp veliki sija, To je svetla duša svetog Alimpija. I sada molitvi sav je predan za nas Alimpije, stolpnik – i juče i danas. Od njega se i sad zli duhovi kriju, A mi radujemo – svetom Alimpiju.

Mnogi učeni neznabošci su prišli crkvi Hristovoj i krstili se samo za to što crkva Hristova propoveda život besmrtni, kao jedan dokazani fakt, a ne kao neku slutnju razuma ljudskog. Sveti Kliment Rimski izučio je bio svu filosofiju grčku i duša njegova ostala je nezasićena i prazna. Kao mladić od 24 godine on je svom dušom poželeo da dozna ima li još nekog života osim ovoga i boljeg od ovoga? Filosofija mu je davala samo mišljenja raznih ljudi, no nikakvog stvarnog dokaza. On je tugovao za svojim izgubljenim roditeljima i braćom, i neprestano se mučio pitanjem, da li će se on s njima videti u nekom drugom životu. Svevideći Bog uputi korake njegove tako, da se on srete s nekim čovekom, koji mu reče o hrišćanima i o njihovoj veri u zagrobni život. To pobudi mladoga Klimenta, da se odmah krene iz Rima u Judeju, da bi tamo, u samoj kolevci hrišćanske vere, došao do pouzdanog saznanja odnosno zagrobnog života. Kada je čuo propoved apostola Petra, svu zasnovanu na Hristu vaskrslome iz mrtvih, Kliment prezre sva nagađanja filosofska, i srdačno usvoji veru Hristovu, krsti se i predade sav na službu crkvi Božjoj. Tako onda, tako i danas: ko ima jaku veru u Hrista vaskrslog, i jasno saznanje o zagrobnom životu i sudu, taj se lako rešava na plaćanje cene za ulazak u taj život, tj. na ispunjenje svih zapovesti Božjih.

Da sozercavam čudesno stvaranje sveta, i to: 1. kako stvori Gospod Bog čoveka, i ženu od čoveka; 2. kako Adam i Eva behu nagi, i ne beše ih sramota, jer ne znađahu još za greh.

Da bi se sveti usavršili, na djelo službe, na sazidanje tijela Hristova. (Ef. 4, 12) Zato je Duh Sveti razdelio darove, i učinio jedne apostolima, druge prorocima, druge opet blagovesnicima, i pastirima i učiteljima, – da bi se sveti, tj. verni hrišćani, usavršili. Kao što su u jednome domu časti i službe podeljene, te je jedna čast i služba roditelja, druga čast i služba odraslih sinova i kćeri, treća čast i služba neodrasle dece i slugu, no sve ukupno služi na korist jedno drugome, tako i u domu Božjem, u crkvi svetoj: sa svakom čašću vezana je i odgovarajuća služba, a službe svih korisne su svima. Tako se postupno i mudro zida tijelo Hristovo, crkva Božja sveta. Svaki verni, pomognut od drugih, raste i razvija se kao član toga tela, u svetosti i čistoti, i u odgovarajućoj meri i srazmeri prema celom velikom telu. A celo telo, od početka do kraja vremena, naročito pak od vaploćenja Boga Slova na zemlji, pa do Suda Strašnoga, jeste crkva Božja sveta. Telo – dostojno besmrtnosti, građevina – dostojna Boga. Oko ljudsko ne može je svu pregledati, niti um ljudski shvatiti. Građevina od izabrana materijala, od cigalja živih, od očiju i srdaca. Bez grubosti i grdoba; bez truleži i nestrojnosti. Sve na svom mestu, sve prekrasno, u celini i u delovima. Evo, braćo, mete našeg putovanja! Evo smisla našeg gorenja u peći stradanja! Evo života našeg, boljeg od svih planova naših i lepšeg od svih želja naših. O Gospode Isuse, čovekoljubivi Gospode naš, ne odbaci nas kao lošu građu, no uglačaj nas i uzidaj nas u telo Tvoje besmrtno. Tebi slava i hvala vavek. Amin.