nedelja
1. maj
18. april po starom kalendaru
Nedelja druga – Tomina.
Spomen dana
Spomen ovog dana još nije unet u kalendar.
Ohridski prolog
Prep. Jovan
Učenik sv. Grigorija Dekapolita. U vreme ikonoborne jeresi car Lav Jermenin stavi ovoga Jovana na muke zajedno sa njegovim učiteljem Grigorijem i sa sv. Josifom Pesmopiscem. Kada Grigorije skonča svoj zemaljski život, Jovan postade iguman manastira Dekapolitovog u Carigradu. Postavši iguman, on usugubi svoj podvig radi carstva Božjeg. Skončao mirno oko 820. god. A po smrti sahrani ga sv. Josif česno blizu groba sv. Grigorija.
Sv. muč. Jovan Novi Janjinski
Rodom iz Janjine, negdašnje prestonice cara Pira. Kada njegovi siromašni roditelji pomreše, tada se mladi Jovan preseli u Carigrad i tamo produži svoj zanat (jer zanatlija beše). Ne mnogo pre toga Turci behu osvojili Carigrad, i mnogi od hrišćana iz straha behu se odrekli Hrista i primili Muhamedovu veru. Sv. Jovan imaše svoju radnju baš među ovakvim poturicama. U koliko mladi Jovan više goraše ljubavlju prema Hristu Gospodu u toliko se jače ispoljavaše kao hrišćanin pred ovim izdajnicima Hrista. I poče se s njima prepirati o veri, pa najzad i ukorevati zbog izdaje Hrista. Tada ga oni odvukoše pred sud i lažno optužiše kao tobož da je on bio ranije primio islam, pa se sad ponovo vratio u hrišćanstvo. Pošto bi mučen i tučen štapovima i gvozdenim šipkama, vrgoše ga u tamnicu. Drugi dan – beše dan Vaskrsa Hristova – ponovo ga povedoše na istjazanje, a Jovan izađe radosno pevajući: „Hristos voskrese iz mrtvih!“ Mučiteljima svojim on hrabro reče: „činite što hoćete, da bi me što pre poslali iz ovog kratkovremenog života u život večni: rob sam Hristov, Hristu sledujem, za Hrista umirem, da bi s Njim živeo!“ Posle toga Jovan bi vezan u sindžire i doveden na spalište. Videći oganj veliki, spremljen za njega, Jovan sam potrča i skoči u plamen. A mučitelji njegovi smotrivši kako on voli smrt u ognju, izvukoše ga iz ognja i osudiše na posečenje mačem. Kada mu odsekoše glavu, baciše i glavu i telo u oganj. Docnije hrišćani razgrnuše pepeo i sabraše neke ostatke njegovih česnih i čudotvornih moštiju, i sahraniše ih u Velikoj Crkvi u Carigradu. Tako skonča smrću mučeničkom i primi slavni mučenički venac sveti Jovan Janjinski 18. aprila 1526. g.
Sv. muč. Viktor, Zotik, Zinon, Akindin i Severijan
Svi namučeni u vreme cara Dioklecijana. Behu neznabošci dok ne videše muke sv. Đorđa velikomučenika. No videći te muke, i hrabrost ovoga slavnog mučenika, i čudesa mnoga koja se pojaviše tada, oni primiše veru hrišćansku, za koju uskoro i postradaše, i slavom uvenčani biše.
Pesma
Zanatlija Jovan od česna zanata, Duša mu je svetla kao grumen zlata, Osvetljena divno Hristovom naukom, Pa on moli Boga, da ga venča mukom: – O pobedni Hriste, što se raspe za me, Očisti me mukom od grehovne tame! O ne daj mi sramnu slavu izdajnika, No venčaj me mukom Tvojih mučenika. Duhom Tvojim Svetim za muke me spremi, Pa popusti muke, na me ih ustremi, I ti, Bogomajko, milošto bez kraja, Što pod Časnim Krstom Svoga Sina staja, Pomoli se za me u vreme mučenja, Da postojan budem kao tvrda stena. Smilujte se i vi sveti apostoli, Da vrag roda ljudskog meni ne odoli. Mučenici sveti, radovanje moje, Primite i mene u redove svoje! A sad mučitelji, izdajice Boga – Vaš je mač i oganj – evo tela moga!
Rasuđivanje
U jednome opisu mučenja hrišćana pod persijskim carem Saporom kaže se: „mačevi se utupeše, mačenosci popadaše, mačekovci zamoriše – a Krst se sve više uzdizaše i blistaše iz krvi mučenika Hristovih.“ Koliko i koliko su puta gonitelji hrišćana samouvereno mislili, da su svršili sa hrišćanstvom za svagda! U stvari oni su svršavali svoj život dok se hrišćanstvo uvek iznova zelenilo i cvetalo. Pa ipak, i pored toga iskustva neki naši savremenici misle da se hrišćanska vera može silom iskoreniti. No samo ne kažu, kojim načinom? i zaboravljaju, da su svi načini bezbrojno već puta probani, i svi bezuspešno. S razlogom je Tertulijan doviknuo neznabošcima: „Uzalud prolevate krv našu: krv mučenika seme je hrišćana“.
Sozercanje
Da sozercavam vaskrslog Gospoda Isusa, i to: 1. kako Njegovo vaskrsenje donese neizrečenu radost onima koji Ga ljubljahu; 2. kako Njegovo vaskrsenje donese neizrečenu gorčinu onima koji Ga mrzahu; 3. kako će i Njegov poslednji dolazak u svet, u slavi i sili, izazvati kod raznih ljudi razna osećanja, ili radost ili gorčinu.
Beseda
o svedočanstvu pouzdanih svedoka
Sami smo vidjeli slavu njegovu. (II Petr. 1, 16) Kad apostoli govore o slavnom vaskrsenju Gospodnjem oni govore u množini. Jer svaki od njih predaje svoje svedočanstvo i svedočanstvo ostalih drugova svojih. Tako i apostol Petar piše: jer vam ne pokazasmo sile i dolaska Gospoda našeg Isusa Hrista po pripovijetkama mudro izmišljenijem, nego smo sami vidjeli slavu Njegovu. Natanail nije hteo verovati samo po čuvenju. Zato ga apostol Filip pozva: dođi i vidi! Natanail dođe, i vide i verova. Tako i svi ostali apostoli: dok se ne približiše Hristu, dokle ne čuše i ne videše, ne hteše verovati. Pripovetke mudro izmišljene nisu privlačile apostole. Njihov zdravi prirodni smisao tražio je očevidna fakta a ne priče. O braćo moja, naša je vera dobro utvrđena i dokazana. Trag Božji u svetu dobro je utrven. Niko ne mora sumnjati. Hristovo vaskrsenje dobro je posvedočeno. Niko ne mora očajavati. Sumnja i očajanje dva su crva, koja se rađaju od upljuvaka greha. Ko ne greši, taj jasno vidi utrveni trag Božji u svetu i jasno poznaje vaskrsenje Hristovo. O vaskrsli Gospode, ukrepi nas silom Duha Tvog Svetog, da ne grešimo, te da ne oslepimo za trag Tvoj u svetu i za svetlo vaskrsenje Tvoje. Tebi slava i hvala vavek. Amin.
Sledeći praznik · za 5 dana
Crveno slovopetak, 6. maj
Ulje