nedelja
4. septembar
22. avgust po starom kalendaru
Nedelja 12. po Duhovima. Glas 3.
Spomen dana
Spomen ovog dana još nije unet u kalendar.
Ohridski prolog
Sv. muč. Agatonik, Zotik i proči s njima
Sv. Agatonik beše građanin Nikomidijski i hrišćanin po veri. Sa velikim usrđem odvraćaše on Jeline od idolopoklonstva i poučavaše ih veri istinitoj. Po naređenju cara Maksimijana namesnik carski ljuto gonjaše hrišćane. Pri tom gonjenju uhvati sv. Zotika u nekom mestu Karpinu, raspe na krst njegove učenike, a Zotika dovede u Nikomidiju, gde uhvati i veza još i sv. Agatonika, Prinkipsa, Teoprepija (Bogoljepa), Akindina, Severijana, Zenona i druge mnoge. Sve vezane čvrsto povede ih u Vizantiju, no uz put pomreše od rana i iznemoglosti sv. Zotik, Teoprepije i Akindin. Blizu Halkidona ubiše sv. Severijana, a Agatonik sa ostalima bi preveden u Trakiju, u mesto Silimvriju, gde posle mučenja pred samim carem biše mačem posečeni i pređoše u život večni i u radost Gospoda svoga.
Sv. muč. Evlalija
U vreme strašnih gonjenja na hrišćane u Španiji beše neka devica Evlalija, rođena od hrišćanskih roditelja, u mestu zvanom Varkinon. Sva predana Hristu kao Ženiku svome, sva udubljena u Sveto Pismo, ona se vežbaše istrajno u dragovoljnim podvizima tela i duha. Kada mučitelj Dakijan nemilosno ubijaše hrišćane po Španiji, pa dođe i u Varkinon, Evlalija se iskrade noću od svojih roditelja, izađe pred mučitelja, i pred mnogim narodom izobliči ga za ubijanje nevinih ljudi, ružeći uz to mrtve idole i ispovedajući javno veru svoju u Hrista Gospoda živoga. Razjareni Dakijan naredi, da je obnaže i tuku štapovima. No devica sveta izjavi, da ne oseća bolove u mukama za Hrista svoga. Tada je mučitelj krstoobrazno priveza za drvo i naredi, da joj telo svećama pale. Upita je mučitelj gde je njen Hristos da je sad spase? A Evlalija odgovori: „ovde je sa mnom, ali ti ne možeš da Ga vidiš zbog nečistote tvoje“. U velikim mukama predade Evlalija duh svoj Bogu. I kada izdahnu videše ljudi goluba bela gde izlazi izusta njenih. U tom pade iznenadno sneg i pokri nago telo mučenice kao belom haljinom. Trećeg dana dođe sv. Feliks i žalobno plakaše pred visećim telom Evlalije. I na mrtvom licu svetiteljke pojavi se osmejak. Roditelji njeni dođoše i zajedno sa ostalim hrišćanima česno sahraniše telo svete device. Postrada za Gospoda svoga i pređe u večnu radost početkom IV stoleća.
Sv. muč. Antusa, i proči s njom
Ćerka bogatih no neznabožnih roditelja iz Selevkije u Siriji. Saznav za Hrista Antusa svim srcem poverova u Njega, i tajno se uputi episkopu Atanasiju, koji je krsti. Pri njenom krštenju angeli se Božji javiše. Po tom se uputi Antusa u pustinju na podvig, jer nesmede se ni vraćati više roditeljima svojim. U pustinji se podvizavaše 23 godine. U molitvi Bogu ona predade dušu Bogu klečeći na jednom kamenu, pod kojim zavešta da bude sahranjena. Episkop Atanasije i dvojica slugu Antusinih: Harisim i Neofit, biše po tom posečeni zbog vere u Hrista, u vreme cara Valerijana, oko 257. god. Česno svi postradaše i vencima se uvenčaše.
Pesma
Bela Božja golubica, I Hristova mučenica, Evlalija muke želi, Da mukama duh ubeli. Šta je telo? slabo grne, Kad iz njega duša pr’ne, Prah se vraća prahu svome, Duša svetu angelskome. Evlalija Hrista nosi, Bez uzdaha muke snosi, Muke snosi, Boga moli, Mučitelju da odoli. I odoli golubica, I pobedi mučenica. Telo njeno izranjeno, Belim snegom pokriveno, Duša – golub iz nje leti, Stvoritelju svom uzleti, Na mrtvome licu njenom, Belim snegom pokrivenom, Gle osmeha pobednice, Gle osmeha osvetnice! Osmehom se osvetila I nov život objavila. Molitvama Evlalije I nas Bog da pomiluje!
Rasuđivanje
Kad se čovek jednom istinski pokaje, ne treba više da misli o gresima učinjenim, da ne bi opet zgrešio. Sv. Antonije savetuje: „Čuvaj se, da se um tvoj ne oskvrni sećanjem pređašnjih grehova, i da se u tebi ne obnovi osećanje tih grehova“. Opet na drugom mestu veli: „ne utvrđuj u duši svojoj ranije učinjene grehove razmišljanjem o njima, da se oni ne ponove u tebi. Budi uveren, da su ti oni oprošteni od onoga vremena, kada si predao sebe Bogu i pokajanju. I u to ne sumnjaj.“ Za sv. Amona govorili su, da je on bio dostigao takvo savršenstvo, da od mnoge blagosti nije znao više da postoji zlo. Kad su ga pitali, kakav je to tesnyй i priskorbnyй put, on odgovori: „to je obuzdanje svojih pomisli i odsečenje sopstvenih želja radi ispunjenja volje Božje“. Ko obuzdava grešne pomisli, taj ne misli ni o svojim ni o tuđim gresima, i ni o čem truležnom, ni o čem zemaljskom. Um je takvoga čoveka neprestano na nebu, gde nema zla. Tako postepeno i u njemu nestaje zla, čak i u mislima.
Sozercanje
Da sozercavam čudesnu Božju pomoć Davidu (I Sam. 19), i to: 1. kako David udaraše u harfu pred Saulom; 2. kako zli duh napade na Saula, i Saul se baci kopljem da ubije Davida; 3. kako Saul ne pogodi Davida na najbližem rastojanju.
Beseda
o proročanstvu čudesa Hristovih
Tada će se otvoriti oči slijepima, i uši gluhima otvoriće se. Tada će hromac skakati kao jelen, i jezik nijemoga pjevaće. (Isa. 35, 5 – 6) Hodite, braćo, da se nadivimo sili Boga našega živoga, koji otvori oči smrtnu čoveku, da vidi u prevelikoj daljini vremena ono što će se zbiti. I još kako da vidi: do u same pojedinosti, kao da je sam taj prorok bio apostol Hristov, i hodio s Hristom Gospodom, i gledao čudo za čudom, kako On slepima daje vid, i gluhima sluh, i hromima zdravlje nogu, i nemima glas i govor. Kada Jovan Krstitelj iz tamnice posla učenike svoje da pitaju Hrista: jesi li ti onaj što će doći? Gospod Hristos odgovori im rečima svoga proroka Isaije: idite i kažite Jovanu što čujete i vidite, slijepi progledaju i hromi hode, gubavi se čiste i gluhi čuju, mrtvi ustaju (Mat. 11). Pogledajte, kako je divno strojio Gospod spasenje naše! Ono što je preko proroka Svojih o Sebi prorekao, ono je On i ispunio. Prorok je negda govorio Njegove reči vnušene Duhom Svetim, a sada On govori reči Svoga proroka. Negda se prorok pozivao na Njega, a sad On na proroka. Da pokaže time, da i kad govori Svoje reči i kad govori prorokove reči, uvek govori samo Svoje. Da pokaže, da je i onda On govorio a ne prorok, i sada On govori, a ne neko drugi. I da opravda proroka Svoga, kao vernog slugu Svoga, te da niko ne može reći: prorok je lažno govorio. I tako proroci služiše slavi Hrista Gospoda i Hristos Gospod proslavi proroke Svoje, istinite sluge Svoje. O Gospode Isuse, proslavljeni od slugu Svojih i proslavitelju slugu Svojih, pomozi i nama, da rečju, i delom i mislima poslužimo veličanstvenoj slavi imena Tvojega. Tebi slava i hvala vavek. Amin.
Sledeći praznik · za 7 dana
Crveno slovonedelja, 11. septembar
Ulje