Molitva 4: sv.Makarija Velikog

Gospode Care nebesni, Utešitelju, Duše istine, obaspi milosrđem i pomiluj me Grešnoga slugu Tvoga, i otpusti mi nedostojnom i prosti sve što Ti danas sagreših kao čovek, čak i ne kao čovek već i gore od skota: moje grehe hotimične i nehotimične, znane i neznane, one iz mladosti, i one od nauke zle, i one od nepromišljenosti i mrzovolje.

Ako se imenom Tvojim kleh, ili ga pohulih u misli svojoj, ili koga ukorih, ili koga oklevetah gnevom svojim, ili ožalostih, ili se radi čega razljutih, ili slagah, ili nezgodno spah, ili siromah dođe k meni i ja ga ne pogledah, ili brata svoga ožalostih, ili se svadih, ili koga osudih, ili se naduh, ili se pogordih, ili se razgnevih, ili dok stajah na molitvi um se moj kosnu zla ovoga sveta, ili na razvrat pomislih, ili se prejedoh, ili se opih, ili se ludo smejah, ili zlo pomislih, ili videvši tuđu lepotu bih njome ranjen u srcu, ili govorih što ne treba, ili se nasmejah grehu brata svoga, – moji su gresi bezbrojni, – ili bejah lenj za molitvu, ili što drugo rđavo učinih, ne sećam se; jer sve to i više od toga učinih.

Pomiluj me, Tvorče, Gospodaru moj mrzovoljnog i nedostojnog slugu Tvog, i ostavi mi, i otpusti, i oprosti mi, kao blag i čovekoljubiv, da s mirom legnem, zaspim i otpočinem ja bludni, grešni i jadni; i pokloniću se i opevaću, i proslaviću prečasno ime Tvoje, sa Ocem i Jedinorodnim Sinom Njegovim, sada i uvek i u vekove vekova. Amin.