Molitva Bogu

Gospode Bože naš, Bože duhova i svakoga tela, ne odvraćaj više lice Tvoje od nas, no milostivo usliši nas i pomiluj. Ovde na tuđoj zemlji, kao izgnanici i beskućnici mi klečimo pred Tvojim veličanstvom u koje ni anđeli i prvostvorene nebeske sile nisu u stanju da gledaju od silnog sjaja večne slave Tvoje.

No zemlja je sva Tvoja, pa je Tvoje i ovo mesto na kome klečimo, tražeći s uzdisanjem munjenosno lice Tvoje i moleći se skrušeno: odvrati pravedni gnev Tvoj od nas, usliši nas i pomiluj! Tuđa zemlja je najbolja za uzdisanje za Tobom, robovanje je najbolje za pokajanje, tamnica je najbolja bogomolja, stradanje najkraći put k Tebi Stvoritelju Svesilni i Oče naš milostivi.

Ti, Sveznajući, sve to znaš, pa zato si i dopustio sve ove nevolje na nas grešne i pregrešne, da bi prošavši kroz šibu, rđavo gvožđe našeg karaktera pretvorio u čelik, i ugalj u dijamant.

Nisu bez Tvog dopuštenja pogašena ognjišta naša, niti smo mi rasejani po tućini, ni dopali ropstva ni tamnice i ljutih nevolja, ništa bez Tvoga dopuštenja, ništa bez Tvoga plana, ništa bez Tvoga svemudra promisla i bez Tvoje očinske brige za naše duše.

Sve si ovo Ti dopustio da nas snađe od demona i od ljudi, zbog neiskazanih grehova naših, koji su nas odvojili i udaljili od Tebe, da bi se naučili uzdisati za Tobom, da bi se pokajanjem očistili, i da bi svetim putem žurili Tebi u zagrljaj. Strašan si, Gospode, u pravednom gnjevu Tvome, od koga se vasiona potresa kao trska od silnog vetra, ali si i nedostižan u milosti Tvojoj.

Ništa u očima Tvojim nije ni suviše veliko ni suviše maleno, niti se Ti diviš onome čemu se dive sinovi čovečiji, nego obaraš sve koji se veličaju mimo Tebe i nasuprot Tebi, a podižeš iz prašine malene i nejake koji se u Tebe uzdaju, Tvoju veličinu slave i Tvoju slavu veličaju.

Maleni smo i mi, preveliki Bože, ne prezri nas prezrene od sviju i ne ostavi nas ostavljene od ljudi, no prosti, prosti, prosti, isceli nas, oboži nas, složi i umnoži, da budemo opet Tvoj narod, kao što su bili sveti oci naši. Ne prezri nas malene, Ti, koji ne prezireš ni crva pod korom i ne odbaci nas grešne kao što nisi odbacio pokajanog cara Manasiju ni razbojnika na krstu.

Hriste Gospode, učitelju, iskupitelju, vaskrsitelju naš, pobedniče Satane i smrti, čovekoljupče, Ti si Bog svih otaca naših i matera, Bog svetog mučenika kralja Vladimira i prepodobne matere naše svete Petke, Bog svetog Kirila i Metodija, Klimenta i Nauma, prosvetitelja naših, Bog svetog oca Prohora, svetoga Simeona i Save, svetih naših kraljeva i careva, ktitora i zadužbinara, Bog svetog Vasilija Ostroškog i Janićija Devičkog, Bog mirijada mučenika Srpskih sa slavnim knezom Lazarom i družinom njegovom, svetim carem Urošem i Đorđem zlatnim Zlatarom Kratovskim, Bog prepodobnih prvosveštenika i sveštenika, monaha i monahinja, vojnika i vojvoda, velikih i malih, znatnih i neznatnih, svetih žena i devica, junoša i mladenaca, kroz stoleća i stoleća, koji u Tebe verovaše, Tobom živeše, Tebi hramove dizaše, Tebe radi postiše i mučiše svoje duše, za Tebe stradaše i pomreše po drumovima i planinama, po tamnicama, na bojištima i mučilištima, rušeni od oholih mučitelja, terani u lancima i prodavani na pazarima kao jeftina roba, klani kao jaganjci, mučeni na kocu i konopcu, ognjem i mačem istrebljivani i gonjeni iz ovoga sveta kao neki bespravni uljezi, raspinjani na milione krstova zbog Tebe, raspetoga na Golgoti za sve ljude i narode.

Kome dakle da se obratimo, ako ne Tebi? Ko će nas razumeti, i pomoći ako ne Ti, pomoćniče i Spasitelju naš? Gospode Hriste, Bože otaca naših usliši nas i pomiluj po molitvi njihovoj i Tvoje Presvete Matere.

Ne tražimo da nam dadeš bogatstvo i slavu, niti vlast nad drugim narodima, niti osvetu nad neprijateljima našim, nego Te molimo, shodno Tvome svetom Jevanđelju: Prvo Te molimo, daruj nam kreposti i snage da izdržimo sva strašna stradanja i da Tebe ne izdamo i o Tebe se ne ogrešimo; Drugo Te molimo, daruj nam veliku širinu srca i svetost uma, da možemo prostiti mučiteljima našim i ponoviti Tvoje reči: Oče oprosti im, jer ne znaju šta rade!

Najzad Ti se molimo: upokoj i proslavi naše roditelje i srodnike i mile prijatelje, postradale u ovom vremenu u Tvojoj borbi, Gospode Hriste, protiv antihrista; daruj im odgovor i svetlost i radost u raju, gde se vesele svi pravednici i ugodnici Tvoji, naslađujući se gledanjem lica Tvoga i da zajedno sa anđelskim vojskama neprestano pevaju slavopoj Tebi i Ocu Tvojem i Duhu Svetome, Trojici jedinosušnoj i nerazdeljnoj kličući: Svjat, svjat, svjat Gospod Savaot, puno je nebo i zemlja slave Tvoje.

Amin.

U Beču 4. februara 1945. godine.