Molitva mistična kojom priziva Duha svetoga
svetog Simeona Novog Bogoslova
Dođi, Svetlosti Istinita! Dođi, Živote Večni!Dođi, Tajanstvo Skriveno! Dođi, Riznice Neimeniva!Dođi, Stvarnosti Neizraziva! Dođi, Ličnosti Nedokučiva!Dođi, Uveseljenje Večito! Dođi Svetlosti Bezvečernja!Dođi, o sviju, što spaseni će biti, Nadanje Istinito!Dođi, o ležećih Podizanje!
Dođi, o mrtvih Vaskrsenje!Dođi, Moćni, Koji sve uvek stvaraši i pretvaraš i preizmenjuješ samim htenjem!Dođi, Nevidivi i nikako Nedohvatni i Nedodirivi!Dođi, Ti Koji, ostajući svagda nepokretan, svakoga trena Sav se krećeš i dolaziš k nama u adu ležećim, o Previšnji sviju nebesa!Dođi, o Ime Prečeznuto i Sverazglašavano, Koje nam iskazati – ko je, i poznati – kakvo je ili kojevrsno, nikako nije dano!Dođi, Radosti Večna!
Dođi, Venče Neuvenivi!Dođi, Porfiro Boga Velikoga i Cara našega!Dođi, Obućo nepristupna! Dođi, Skerletu Carski i vaistinu Samodržna Desnico!Dođi, Ti za Kojim uščeznu i čezne jadovna mi duša!Dođi, o Jedini jedinom, jer jedini sam, kako vidiš!Dođi, Ti Koji me odeli od svega i učini usamljenim na zemlji!Dođi, Ti Koji posta samom Čežnjom u meni i učini me da za Tobom čeznem, savršeno Nepristupnim!Dođi, o Dahu moj i Živote!
Dođi, Uteho uboge mi duše!Dođi, Radovanje i Slovo i beskonačno Naslađenje!Blagodarim Ti što Duhom jednim postade sa mnom, nesliveno, neizmenivo, nepromenivo, Ti nad svima Bog, i što si Sam u svemu postao mi sve, Hrana neiskaziva i uvek nepotrošiva, Koja se večno preizlivaš usnama duše moje i preizvireš u vrelu srca moga, Odeždo buktava Koja demone sažižeš, Očišćenje Koje me suzama omivaš netlenim i svetim, što ih Prisustvo Tvoje daruje onima kojima dolaziš!Blagodarim Ti što si mi postao Svetlost Bezvečernja i Sunce nezalazno, Ti Koji nemaš gde da se sakriješ, ispunjavajući Slavom Svojom svekoliko!
O, nikada se Ti ni od koga ne skri, no se mi od Tebe vazda skrivamo, ne hoteći da Ti priđemo! A gde bi se i skrio, kad mesto počinka ne imaš?!
Ili, zašto bi, kad se ni od koga ne odvraćaš niti se koga stidiš?!Sada se, dakle, useli u mene, Vladiko, i nastani i ostani nerazdvojno i nerastavno do končine u slugi Svome, da se i ja o ishodu svome i po ishodu nađem u Tebi, Blagi, i da carujem sa Tobom, nad svima Bogom!Ostani, Vladiko, ne ostavi me samog, da neprijatelji moji, dolazeći svagda i tražeći da progutaju dušu moju, našavši Te boravećeg u meni, pobegnu sasvim i ne nadsile me, videći Tebe, od sviju Silnijega, gde prebivaš unutra, u domu smirene mi duše!Da, Vladiko, kao što si se setio mene, dok u svetu bejah i, da i ne znadoh, izabrao me i od sveta odelio i pred Lice Svoje postavio, tako me i sada uspravnoga i svagda nepokolebivoga sačuvaj obitavanjem Svojim u meni, da, gledajući Tebe, ja siromah bogatujem i od sviju careva bivam bogatiji, i jedući Te i pijući i u Tebe se svakoga dana odevajući, da se i danas i ubuduće naslađujem neizrecivim Dobrima, jer Ti jesi svako Dobro i svaka Slava i svaka Naslada, i Tebi priliči Slava, Svetoj i Jednosuštnoj i Životvornoj Trojici, Koju u Ocu i Sinu i Svetome Duhu poštuju i poznaju i ispovedaju i obožavaju svi verni, sada i uvek i u vekove vekova.
Amin.