Molitva za pokojne

Pomeni, Gospode, oce i braću našu usnule u nadi na vaskrsenje u život večni i sve upokojene u pobožnosti i veri, i oprosti im svako sagrešenje, hotimično i nehotično, što sagrešiše rečju, ili delom, ili mišlju. Useli ih u mesta svetla, u mesta svežine, u mesta odmora, odakle odbeže svaka muka, žalost i uzdisanje, gde gledanje lica Tvoga veseli sve od veka svete Tvoje. Daruj im carstvo Tvoje i učešće u neiskazanim i večnim tvojim dobrima, i naslađivanje u Tvom beskonačnom i blaženom životu. Jer si Ti život i vaskrsenje i pokoj usnulih slugu Tvojih, Hriste Bože naš, i Tebi slavu uzašiljemo sa bespočetnim Tvojim Ocem i Presvetim i blagim i životvornim Tvojim Duhom, sada i uvek i u vekove vekova. Amin.

ili Gospode Bože naš, pomeni sluge Tvoje preminule u veri i nadi večnog života, i kao dobar i čovekoljubiv, praštajući grehe i brišući nepravde, ublaži, otpusti i prosti im sva sagrešenja voljna i nevoljna; izbavi ih večnih muka i ognja paklenog, i daruj im da se naslađuju večnim dobrima Tvojim, spremljenim za one koji Te ljube, jer iako sagrešiše, oni ne odstupiše od Tebe, Oca i Sina i Svetog Duha, Boga u Trojici slavljenog, i sve do poslednjeg daha ispovedahu Jedinicu u Trojici, i Trojicu u Jedinstvu.

Stoga budi milostiv prema njima i njihovu veru u Tebe Ti im uračunaj umesto dela, i kao milosrdan upokoj ih sa Svetim Tvojim. Jer nema čoveka koji bi poživeo a ne bi sagrešio. Samo si Ti jedini bez ikakvog greha i pravda je Tvoja pravda večna. I Ti si jedini Bog dobrote sažaljenja i čovekoljublja. I Tebi slavu uznosimo, Ocu i Sinu i Svetome Duhu sada i uvek i u vekove vekova. Amin!

ili Spasi Gospode one koji su okončali u teškim mukama, koji su ubijeni, koji su živi sahranjeni, koji su zatrpani zemljom, koje su progutali talasi i oganj; koje su zveri rastrgle, koji su umrli od gladi, mraza i bure ili od pada sa visine i mučenički okončali. Daruj im Tvoju večnu radost, kako bi blagosiljali vreme svojih stradanja kao dan iskupljenja, vapijući: Aliluja!

Molitva svetog Nifonta, episkopa Konstantijane Aleksandrijske, u smrtni čas On (sveti Nifont) podiže ruke ka nebu i poče da traži milost Gospodnju u času smrti i ishoda duše: Gospode, Bože Sila, veliki i strašni, štedri i sveblagi, milostivi i blagoutrobni, sagni se i počuj me, beskorisnog i grešnog, Ti Koji si spasao Jonu iz utrobe kitove i izvukao Danila živoga iz jame lavovske.

Izbavi me, Isuse Hriste, od gorke tame, od kneza, velim, zlobe, kada dođe čas moje smrti i ne ostavi lukavoga đavola da nasrne na slugu Tvojega. Mrak demonski, Hriste Bože, neka ne vidi duša moja, ni u sadašnjem životu, niti u sledećem, niti kada se bude odvajala od tela moga, niti u vazdušnom prolasku svome. Neka se ne podsmehne prokleta zmija mojoj jadnoj duši, kada ova bude napuštala svejadno telo moje.

Neka je ne ugrabi, Gospode moj, Hriste moj, Isuse moj, Bože moj, svetlosti moja, neka je ne ugrabi prljavi duh zlosmradija i neka je ne odvuče u pogibiju. Neka ne vide oči moje, Vladiko Bože neba i zemlje, đavola pregorki obraz i pomračeni lik, nego u čas taj konca moga, Care sveti, Trisveti, Mnogoproslavljeni, pošalji sluzi Svome milost i istinu Svoju.

Pošalji u taj dan, Bože moj, Bože moj, čudesnoga činonačalnika Mihaila na molitelja Svojega. Pošalji u čas taj Gavrila, Uriila, Rafaila, velike svetilnike i činonačalnike, zajedno sa celom neporočnom i triblaženom vojskom njihovom, da satru nezasitu zmiju iz bezdana koja škrguće zubima na one koji žive blagočestivo i gleda da ih ugrabi, da ih proguta i da ih pogubi i haosu.

Bože moj, obori je u čas ishoda moga zajedno sa celom joj smrdljivom vojskom u bezdan, u tamu, u tartar, tamo gde škrguću zubima. Pošalji, Gospode, u čas ishoda moga milost Svoju i čovekoljublje Svoje, dugotrpeljenje Svoje i sastradalnost Svoju, milost Svoju štedru u dobroti i očinskoj ljubavi.

Pošalji u čas taj, Gospode moj Isuse Hriste, veselje i vaskrsenje moje, pošalji milostivoga Utešitelja Boga, Duha Istine, Da preuzme duh moj u ruke Svoje, u nasladu i sladost Svetosti Tvoje besmrtne, da me ogradi mačem koji će ići ispred mene i satirati lukave carinike i mitare, ispitivače vazduha i kneževe tame, razjarene i nečiste besove.

Jer ako te gnusobe bezakonja budu bačene u vatru, u ad, u tamu, u haos, moći ću tada da prođem vazduhom sa nasladom, r adošću i veseljem i tako da dođem Tebi, Svetlosti trisunčanoj, i da celivam neporočne stope Tvoje i ispunim se Božanstvom od Svetoga Tvoga Duha i ispovedim čuda koja su učinio za mene nebrojena – Kako si mi dao pokajanje, kako si mi dao novi život, kako si me od preispodnje zemne ponovo podigao gore.

Da, sve ću to ja objaviti pred angeoskim vojskama Tvojim Koje će, slatko preplavljene nasladom i od nje obnevidele, veliku pesmu nad pesmama pojati, potresene neizrecivim miomirisom Tvojim, lepotom i blagodoličnošću, čistotom i svetošću.

Počuj me, Bože moj, Bože moj, kraj svega što posvednevno grešim pred Tobom, počuj me, Izbavitelju i Care moj, i udostoj me u slavu Tvoju da uđem, kao što molim i ištem i preklinjem životodavno i besmrtno veličanstvo Tvoje. Opet i opet molim Te ja, sluga Tvoj, Gospode moj Isuse Hriste, pošalji u čas ishoda mojega Svesvetlu Djevu, Najčistiji hram, sveštenu riznicu Bogatstva Svojega, Hriste moj, da mi sile da.

Pošalji u onaj čas blaženoga Krstitelja i Preteču Jovana, apostole i svetilnike velike, mučenike i proroke, propovednike i e vanđeliste,ispovednike i uzdržljivce, Jerarhe, prepodobne i pravednike „U slavu i čast“ Onoga koga si stvorio desnicom Svojom. Da, besmrtni, počuj me grešnoga i udostoj me da steknem slavu Tvoju neizrecivu, večnu i blaženu.

Daj još, Gospode moj, veliki spokoj svakom hrišćaninu koji će se rastajati od duše i kome će čitati ovu molitvu, da se postide i osramote smrdljiva besišta. Satri ih, Vladiko, svekrepkom v lašću Svojom! Učini da nestanu, silni, od mača Tvojega! Rastoči ih, silni, visoki i strašni, munjom sile Svoje koja ognjem diše.

Neka bude, Bože moj, ova molitva rosa i počinak onima koji se rastaju od duše, san i spokoj, miomiris i radost, utvrda i pribežište, smelost i pomoć. Da, Vladiko, Bože otaca mojih svetih, koji Ti ugodiše tokom vekova, ne prezri, Sveti, molbu moju, ne prezri, Milostivi, moljenje moje, nego usadi u ovu molitvu mač dvosekli, večni i nebeski, gorki otrov pun gneva protiv demona, duhova lukavstva, ali preispunjen sastradavanjem i praštanjem i milošću i blagošću ka onome ko se bude rastajao od duše.

I ako se pročita u taj čas nad njim molitva ova i moljenje, olakšaj, Gospode, teret njegov, makar i imao grehove mnoge. Smiluj se na duh njegov. Blagoslovi prelazak njegov Tebi. Ovenčaj ga sastradavanjem Svojim. Izlij na njega milost Svoju. Daruj mu radost rajsku. Izmeri bezakonja njegova merom Neiskazane pučine blagoutrobija Svojega. Oprosti mu. Pomiluj i spasi nesrećnu dušu njegovu.

Sažali se, pohitaj, pomozi joj i postaraj se za nju. Sačuvaj je u velikoj milosti Svojoj. Pokaži joj čovekoljublje Svoje. Pošalji joj angela mira. Daruj joj neporočnu ljubav Svoju. Otvori joj slavni zagrljaj Svoj. Preplavi je svakim miomirisom.

Ponizi i odagnaj od nje mrske varalice demone koji joj se zlurado smeju, u ognju geenskom Spali, Vladiko, mračne duhove zlobe koji se usuđuju da straše i da potresaju dušu onu k ojoj će se pročitati smirena molitva moja. Da, Gospode Isuse Hriste, svetlosti sveta, počuj me, kao blag, svega Sebe daruj kao pomoćnika i pokrov i spasitelja svakome ko će se pozvati na ime ogruženoga u blato Nifonta.

Počuj me, Gospode, milostivi i sveti, i daruj ono što sam tražio i iskao od silnoga imena Tvoga u vekove vekova. Amin.

Čim balženi Nifont završi molitvu svoju, ispred njega najednom zasija čudesna svetlost. I gle! U toj svetlosti pojavi se Gospod Isus! Srce Nofontovo preplavi se radošću. Hristos se sagnu i celiva ga tri puta. Na svaki celiv, svetitelj klicaše sa božanstvenom čežnjom: – Amin!

Amin!

Amin!

Zatim mu Gospod reče: – Dobro, slugo dobri i verni. Čuh molitvu tvoju i rado ću ti dati to što si tražio za spasenje roda hrišćanskoga. I svakome ko bude pominjao ime tvoje, bilo u crkvi, bilo i ličnoj molitvi, naći ću se kao pomoćnik u iskušenjima i opasnostima i žalostima, ali ponajviše u predsmrtnom času i pri odlasku njegovom u drugi život. Bogato će uživati u milosti Mojoj svi koji će M e u ime tvoje slaviti.

One koji će Me prizivati zastupništvom tvojim utvrdiću i ukrepiti i učiniću da nestane ispred njih, tebe radi, svako demonsko pučište. A kada, opet, dođe čas da odeš i ti iz ovoga života, doći ću sa činovima svetih angela Svojih da preuzmem dušu tvoju u sopstvene ruke i da ti dam mirni počinak u krilu Avraamovom i Isaakovom i Jakovljevom.

Pošto to reče, Gospod ga blagoslovi, osveštavajući mu sva čula blagodaću Svojom i istinom Svojom. A svetitelj, preplavljen božanskom nasladom i veseljem, poče da slavi Gospoda svoga: – Došao si najmanjem stvorenju Svome, Vladiko, slatki i krasni došao si da obraduješ nekorisnog slugu Svojega, Živote, radosti, blagouhanje neporočnih i časnih angela! Dobro došao, Ti „Koji sve ispunjavaš“, radosniji od svake radosti!

Blagosloven si, Ti Koji d olaziš meni, i proslavljen, Vladiko, Ti Koji, kao Bog prebivaš nepokretan svugde! Seti me se u slavi Svojoj. Seti me se u lepoti rajskoj. Seti me se na nebu. Seti me se kada se budu pojale pesme nad pesmama.

Seti me se, Ti Koji sediš na heruvimama i serafimima, proslavljeni i veliki, svetlosti i svetilniče, Koji si božanstvenoga Oca odsjaj i odraz savršeni, velika pučino beskrajnoga i besmrtnoga čovekoljublja. Pokazuj mi milost, Hriste moj, Gospode Isuse, dok u sebi daha budem imao. Ne idi od mene. Čuvaj me i put mi pokazuj koji vodi u večno život.

Čim je svetitelj završio svoju slavoslovnu himnu, Gospod ga pogleda sa očinskom ljubavlju, milo mu se osmehnu i kaza mu: – Mir ti, Nifonte, dete moje! I sa tim sveštenim pozdravom uznese se na nebesa. Kada pravednik ponovo dođe meni, lice njegovo, koje kao da je blistalo, pokrila je nekakva beskrajna sladost.

Od tela njegovoga izlivao se takav nebeski, svetoduhovski miomiris, da sam pomislio da se nalazim u raju… Sveti Nifont, podvižnik među episkopima,episkop Konstantijane Aleksandrijske