Katizma 18

KA GOSPODU, kad me snađe nevolja, zavapih, i usliša me.

Gospode, izbavi dušu moju od usta nepravednih, i od jezika lažljivoga.

Šta će ti se dati i šta će ti se dodati prema jeziku podmuklome?

Strele moćnoga su naoštrene, kao ugljevlje pustinjsko.

Avaj meni! Jer se boravak moj produži, nastanih se u naseljima Kidarskim.

Dugo (tu) boravljaše duša moja.

Sa mrziteljima mira bejah miran; kada im govorih, napadahu me zaludu.

PODIGOH oči moje na planine, odakle će doći pomoć moja.

Pomoć je moja od Gospoda, Stvoritelja neba i zemlje.

Ne daj nozi tvojoj da se spotiče, niti će zadremati čuvar tvoj.

Gle, neće zadremati, niti će zaspati čuvar Izrailjev.

Gospod će te sačuvati, Gospod je pokrov tvoj na desnoj ruci tvojoj.

Danju te sunce neće opeći, niti mesec noću.

Gospod će te sačuvati od svakog zla, sačuvaće dušu tvoju Gospod.

Gospod će sačuvati ulazak tvoj, i izlazak tvoj, od sada i do veka.

OBRADOVAH se onima koji mi rekoše: U dom Gospodnji pođimo!

Stojahu noge naše na vratima tvojim, Jerusalime.

Jerusalim je izidan kao grad, sliven u jednu zgradu.

Jer tamo iziđoše plemena, plemena Gospodnja, svedočanstvo Izrailjevo, da se ispovedaju Imenu Gospodnjem.

Jer tamo su postavljeni prestoli za sud, prestoli u domu Davidovom.

Tražite ono što je za mir Jerusalimov, i izobilje (neka je) onima koji te ljube.

Neka bude mir u tvrđavi tvojoj, i izobilje u kulama tvojim.

Radi braće moje i bližnjih mojih, govorah mir za tebe.

Radi doma Gospoda Boga našeg, iskah dobara tebi.

TEBI podigoh oči svoje, Koji živiš na nebu.

Gle, kao oči slugu u ruke gospodara svojih, kao oči sluškinje u ruke gospođe svoje, tako su oči naše (okrenute) ka Gospodu Bogu našem, dokle se ne smiluje na nas.

Pomiluj nas, Gospode, pomiluj nas, jer se veoma ispunismo poniženja;

naročito se ispuni duša naša poruge od uživača, i poniženja od gordeljivaca.

DA GOSPOD ne beše s nama, neka kaže Izrailj;

da Gospod ne beše s nama kada ustadoše ljudi na nas,

onda bi nas žive progutali kada se razgnjevi jarost njihova na nas;

onda bi nas voda potopila, potok bi prošla duša naša;

onda bi duša naša prošla vodu bezdanu.

Blagosloven Gospod, Koji nas ne dade za lov zubima njihovim.

Duša naša kao ptica izbavi se od zamke lovačke; zamka se sakruši, i mi se izbavismo.

Pomoć je naša u Ime Gospoda, Stvoritelja neba i zemlje.

KOJI se uzdaju u Gospoda kao gora su Sion; neće se pokolebati do veka koji živi u Jerusalimu.

Gore su oko njega, a Gospod je oko naroda Svoga od sada i do veka.

Jer neće ostaviti Gospod štap grešnika na nasleđe pravednih, da ne bi pravedni pružili ruke svoje na bezakonje.

Učini dobro, Gospode, dobrima i pravima srcem;

a one koji skreću u pokvarenost odbaciće Gospod sa činiteljima bezakonja. Mir na Izrailja!

KADA vraćaše Gospod roblje Sionsko, bejasmo utešeni.

Tada se ispuniše radošću usta naša i jezik naš veselja. Tada rekoše u narodima: Velike stvari učini Gospod sa njima.

Velike je stvari učinio Gospod sa nama, postasmo razveseljeni.

Povrati, Gospode, roblje naše kao potoke jugovini.

Koji su sejali u suzama, požnjeće u radosti.

Idući iđahu i plakahu, bacajući seme svoje; a dolazeći doći će s radošću, uzimajući rukoveti svoje.

AKO GOSPOD ne sazida dom, uzalud se trude zidari; ako Gospod ne sačuva grad, uzalud ne spava čuvar.

Uzalud vam je da ranite; ustajete posle sedenja vi koji jedete hleb bola, kad (On) ljubljenima svojima dade san.

Evo nasleđe Gospodnje su sinovi, nagrada ploda utrobe.

Kao što su strele u ruci jakoga, tako su sinovi onemoćalih (roditelja).

Blažen je koji ispuni želju svoju od njih; oni se neće postideti kad govore neprijateljima svojim na vratima (grada).

BLAŽENI svi koji se boje Gospoda, koji hode putevima Njegovim.

Trudove plodova svojih ješćeš; blažen si, i dobro će ti biti.

Žena tvoja kao loza plodna u odajama doma tvoga; sinovi tvoji kao mladice maslinove oko trpeze tvoje.

Eto tako će se blagosloviti čovek koji se boji Gospoda.

Blagosloviće te Gospod sa Siona, i videćeš dobra Jerusalimova u sve dane života svoga.

I videćeš sinove sinova svojih. Mir na Izrailju!

MNOGO puta napadahu me od mladosti moje, neka reče Izrailj;

mnogo puta napadahu me od mladosti moje, i ne nadjačaše me.

Na leđima mojim radiše grešnici, produžiše bezakonje svoje.

Gospod Pravedni saseče vratove grešnika.

Neka se posrame i povrate nazad svi koji mrze Sion.

Neka budu kao trava na krovu, koja, pre no što se istrgne, osuši se;

kojom ne ispuni ruku svoju žetelac, i naručje svoje sabirač rukoveti;

i ne rekoše prolaznici: Blagoslov Gospodnji na vas, blagoslovismo vas u Ime Gospodnje.

IZ DUBINE vičem Tebi, Gospode,

Gospode, usliši glas moj. Neka budu uši Tvoje pažljive na glas moljenja moga.

Ako na bezakonja budeš gledao, Gospode, Gospode, ko će opstati?

Jer je u Tebe očišćenje.

Radi Imena Tvoga potrpeh Te, Gospode; potrpe duša moja na reč Tvoju.

Pouzda se duša moja na Gospoda, od straže jutarnje do noći; od straže jutarnje da se uzda Izrailj na Gospoda.

Jer je u Gospoda milost, i mnogo je u Njega izbavljenje,

i On će izbaviti Izrailja od svih bezakonja njegovih.

GOSPODE, ne ponese se srce moje, niti se uznesoše oči moje, niti hodih među velikima, niti u udivljenima iznad mene.

Eda li ne mišljah smireno, nego uzdigoh dušu moju kao (dete) odojeno ka materi svojoj, dokle ne uzvratiš duši mojoj.

Neka se uzda Izrailj na Gospoda od sada i do veka!

OPOMENI SE, Gospode, Davida, i sve krotosti njegove,

kako se zakle Gospodu, zavetova se Bogu Jakovljevom:

Ako ću ući u naselje doma svoga, ako ću uzaći na odar postelje svoje,

ako ću dati san očima mojim i trepavicama mojim dremanje i počinak obrazima mojim,

dokle ne nađem mesto Gospodu, naselje Bogu Jakovljevom.

Evo, čusmo za njega (=za kovčeg Gospodnji) u Efrati, nađosmo ga na poljima dubrave (Karijat-Jarimske).

Ući ćemo u naselja Njegova, poklonićemo se na mestu gde stajahu noge Njegove.

Ustani, Gospode, u počinak Tvoj, Ti i Kovčeg Svetinje Tvoje.

Sveštenici će se Tvoji obući u pravdu, i prepodobni Tvoji obradovaće se.

Radi Davida sluge Tvoga ne odvrati lice od Pomazanika Tvoga.

Zakle se Gospod Davidu istinom, i neće se odreći nje: Od ploda utrobe tvoje posadiću na prestolu tvome,

ako sačuvaju sinovi tvoji zavet Moj i svedočanstva Moja ova, koja ću ih naučiti, i sinovi njihovi, do veka, sedeće na prestolu tvome.

Jer je izabrao Gospod Sion, izvoleo ga je za obitalište Sebi:

On je počivalište Moje u vek veka, ovde ću se nastaniti, jer njega izabrah.

Lov (=hranu) njegov blagosiljajući blagosloviću, i siromahe njegove nasitiću hlebovima;

sveštenike njegove obući ću u spasenje, i prepodobni njegovi radošću obradovaće se.

Tamo ću uzdignuti moć Davidu, pripremiću svetilnik Pomazaniku mome.

Neprijatelje njegove obući ću u sramotu, a na njemu će procvetati Svetinja moja.

GLE, šta je dobro, ili šta je krasno, nego da braća žive zajedno?

Kao miro na glavu, koje silazi na bradu, bradu Aronovu, koje silazi na krajeve odežde njegove;

kao rosa Aermonska, koja silazi na gore Sionske. Jer tamo zapovedi Gospod blagoslov, i život do veka.

EVO SADA blagosiljajte Gospoda sve sluge Gospodnje, koji stojite u Hramu Gospodnjem, u dvorovima doma Boga našega.

U noćima uzdignite ruke svoje ka Svetinji, i blagoslovite Gospoda.

Blagosloviće te Gospod sa Siona, Koji je stvorio nebo i zemlju.