Sveti velikomučenik Georgije

Ovaj slavni i pobedonosni svetitelj beše rođen u Kapadokiji kao sin bogatih i blagočestivih roditelja. Otac mu postrada za Hrista, i majka mu se preseli u Palestinu. Kada poraste Đorđe ode u vojsku, gde dospe u dvadesetoj svojoj godini do čina tribuna, i kao takav beše na službi pri caru Dioklecijanu. Kada ovaj car otpoče strašno gonjenje na hrišćane, stupi Đorđe pred njega i odvažno ispovedi, da je i on hrišćanin. Car ga baci u tamnicu, a naredi da mu se noge stave u klade a na prsi težak kamen. Po tom naredi, te ga vezaše na točak, pod kojim behu daske sa velikim ekserima, i da ga tako okreću, dok mu celo telo ne posta kao jedna krvava rana. Po tom ga zakopa u rov, tako da mu samo glava beše van zemlje, i ostavi ga u rovu tri dana i tri noći. Po tom preko nekoga mađioničara dade mu smrtonosni otrov. No pri svim ovim mukama Đorđe se neprestano moljaše Bogu, i Bog ga isceljivaše trenutno, i spasavaše od smrti na veliko udivljenje naroda. Kada i mrtvaca jednog molitvom vaskrse, tada mnogi primiše veru Hristovu. Među ovima beše i žena careva Aleksandra, i glavni žrec Atanasije, i zemljodelac Glikerije, i Valerije, Donat i Terina. Najzad osudi car Đorđa i svoju ženu Aleksandru na posečenje mačem. Blažena Aleksandra izdahnu na gubilištu pre posečenja, a sv. Đorđe bi posečen 303. god. Čudesima, koja se desiše na grobu sv. Đorđa nema broja. Nema broja ni njegovim javljanjima u snu i na javi mnogima, koji ga spomenuše i njegovu pomoć poiskaše od onda do dana današnjega. Razgorevši se ljubavlju prema Hristu Gospodu svetom Đorđu ne beše teško sve ostaviti radi te ljubavi: i čin, i bogatstvo, i carsku počast, i prijatelje, i sav svet. Za tu ljubav Gospod ga nagradi vencem neuvele slave na nebu i na zemlji i životom večnim u carstvu Svom. Još mu darova Gospod silu i vlast da pomaže u bedama i nevoljama svima onima koji ga slave i njegovo ime prizivaju.