Silazak Svetog Duha na apostole

Silazak Svetoga Duha na apostole, Duhovi ili Trojičindan, jedan je od velikih praznika Pravoslavne Crkve. Praznuje se pedesetog dana posle Vaskrsa, i zato uvek pada u nedelju.

Pedeset dana posle Vaskrsenja, na jevrejski praznik Pedesetnice, dok su učenici i mnogi drugi sledbenici Isusa Hrista bili zajedno na molitvi, Sveti Duh sišao je na njih u vidu razdeljenih ognjenih jezika, uz huk kao od silnog vetra, i oni su počeli da govore jezicima koje nisu znali. U Jerusalimu je tada, radi praznika, bilo mnogo Jevreja iz rasejanja, i oni su se divili slušajući ove neuke ribare kako na njihovim jezicima slave Boga. O tome govori druga glava Dela apostolskih.

Broj pedeset, kao pedeseti dan po Vaskrsu, označava večno i nebesko ispunjenje: sedam puta sedam, i još jedan.

Pravoslavna Crkva u Pedesetnici vidi konačno ispunjenje misije Isusa Hrista i početak mesijanskog doba Carstva Božjeg, tajanstveno prisutnog u Njegovoj Crkvi. Po predanju, ovaj dan se naziva početkom Jedne Svete Saborne i Apostolske Crkve.

Osim silaska Svetoga Duha, praznik proslavlja i puno otkrivenje Svete Trojice: Oca, Sina i Svetoga Duha.

Za praznik se na sredinu hrama, na celivanje, iznosi ikona Svete Trojice, tri anđela koji su se javili Avraamu, zajedno sa prazničnom ikonom Silaska Svetoga Duha. Hram se kiti cvećem i zelenim letnjim lišćem, kao znak da dah Božji obnavlja svu tvar.

Na Liturgiji se prvi put posle Vaskrsa poju „Care nebeski“ i „Videsmo svetlost istinitu“, kojima se Duh Sveti priziva da „dođe i useli se u nas“ i ispoveda da „primismo Duha nebesnoga“.

Na sam praznik služi se naročito večernje sa kolenopreklonim molitvama, koje je sastavio Sveti Vasilije Veliki. Tokom njih svi verni kleče i padaju ničice, prvi put posle Vaskrsa, jer se od Vaskrsa do tada u hramu ne kleči. Na mnogim parohijama ovo večernje služi se odmah posle Liturgije.

Ponedeljak posle Duhova Pravoslavna Crkva praznuje kao dan Svetoga Duha, a nedelju posle Duhova kao praznik Svih Svetih.