Vaznesenje Gospodnje

Vaznesenje Gospodnje, Spasovdan, jedan je od velikih praznika Pravoslavne Crkve. Praznuje se četrdesetog dana posle Vaskrsa, i zato uvek pada u četvrtak.

Četrdeset dana posle Vaskrsenja, blagosiljajući Svoje učenike (Lk. 24, 50–51), Hristos se vazneo na nebo i seo s desne strane Oca (Mk. 16, 19; Simvol vere).

Prvi opis Vaznesenja u Svetom Pismu nalazi se u Jevanđelju po Marku (16, 14–19), i kratak je: Isus zapoveda učenicima da propovedaju Jevanđelje, i posle tih poslednjih reči uznosi se na nebo i seda s desne strane Boga.

Jevanđelje po Luki još je kraće (24, 50–51): Isus je izveo jedanaestoricu do Vitanije, nedaleko od Jerusalima, i dok ih je blagosiljao, uzneo se na nebo.

Treći i najpoznatiji opis nalazi se u Delima apostolskim (1, 9–12). Četrdeset dana posle Vaskrsenja Isus je i dalje poučavao učenike. Sa jedanaestoricom se našao na Maslinskoj gori i rekao im da će primiti silu Duha Svetoga i proneti Njegovu poruku po celom svetu. Zatim se uzneo, i uze Ga oblak. Javila su se dva čoveka u belim haljinama i rekla učenicima da će Isus doći onako kako su Ga videli da odlazi na nebo. Učenici su se s radošću vratili u Jerusalim i neprestano bili u hramu.

Vaznesenje Hristovo pokazuje poslednji stepen Božjeg plana za čoveka: potpuno sjedinjenje s Njim po odlasku iz ovoga sveta. Po rečima protojereja Georgija Florovskog, „u Vaznesenju je smisao i punoća Hristovog Vaskrsenja… i sa Hristom se uznosi i priroda čovekova“.