Sveti apostol Toma

Jedan od dvanaest velikih apostola. Kroz njegovu sumnju u vaskrsenje Hrista Gospoda dobila se nova potvrda toga čudesnog i spasonosnog događaja. Na ime: vaskrsli Gospod ponovo se javio učenicima, da bi uverio Tomu. I reče Gospod Tomi: pruži ruku tvoju i metni u rebra moja, i ne budi nevjeran nego vjeran. I Toma uzviknu: Gospod moj i Bog moj (Jov. 20)! Posle silaska Sv. Duha, kada apostoli metahu kocku, gde će ko ići na propoved, pade kocka na Tomu da ide u Indiju. On se malo ožalosti, što morade ići u tako daleku stranu, ali mu se Gospod javi i ohrabri ga. U Indiji sv. Toma obrati mnoge, velikaše i siromahe, u veru Hristovu, i zasnova tamo crkvu, i postavi sveštenike i episkope. Između ostalih obrati Toma u veru i dve sestre, žene dvojice kneževa Indijskih, Tertijanu i Migdoniju. Zbog vere obe ove sestre biše namučene od svojih muževa, s kojima ne hteše živeti posle krštenja svoga, i otpuštene. Oslobodivši se braka one poživeše bogougodnim životom do smrti. Dionisije i Pelagija, najpre vereni međusobno, kada čuše apostolsku propoved, ne saživeše se, nego se posvetiše podvigu. Pelagija skonča život kao mučenica za veru, a Dionisije beše postavljen od apostola za episkopa. Knez Muzdije, muž Tertijanin, kome Toma krsti i ženu i sina, Azaia, osudi apostola na smrt, i posla 5 vojnika, koji ga probodoše sa 5 kopalja. I tako predade dušu svoju u ruke Hristu svome sveti apostol Toma. Pre smrti svoje i on je, kao i drugi apostoli, bio čudesno prenet u Jerusalim na pogreb Presvete Bogorodice. No stigavši dockan, on zažali gorko, te po njegovoj molbi otvoriše grob Svete Prečiste, ali ne nađoše tela u njemu. Gospod beše uzeo Mater Svoju u naselja Svoja nebesna. I tako Toma sveti tamo svojim neverovanjem utvrdi veru u vaskrsenje Gospoda, a ovde svojim odocnjenjem otkri nam čudesno proslavljenje Matere Božje.