Sveti Vasilije Ostroški

Rodom iz Popova Sela u Hercegovini, od roditelja prostih no blagočestivih. Od malena beše ispunjen ljubavlju prema Crkvi Božjoj, a kada poodraste ode u Trebinjski manastir Uspenija Bogorodice i primi monaški čin. Kao monah ubrzo se proču zbog svog ozbiljnog i retkog podvižničkog života. Jer nalagaše na sebe podvig za podvigom, sve teži od težega. Docnije bi izabran i posvećen za episkopa Zahumskog i Skenderijskog, mimo svoje volje. Kao arhijerej najpre stanovaše u manastiru Tvrdošu, i odatle kao pastir dobri utvrđivaše stado svoje u veri pravoslavnoj, čuvajući ga od svirepstva turskog i lukavstva latinskog. A kada bi i suviše pritešnjen neprijateljima, i kada Tvrdoš bi razoren od Turaka, preseli se Vasilije u Ostrog, gde se tvrdo podvizavaše ograđujući stado svoje bezprestanim i toplim molitvama svojim. Prestavi se mirno Gospodu, u XVI veku, ostavivši svoje cele i celebne mošti, neistrulele i čudotvorne do dana današnjega. Čudesa na grobu sv. Vasilija su bezbrojna. K njegovim moštima pritiču i hrišćani i muslimani, i nalaze iscelenja u najtežim bolestima i mukama svojim. Veliki narodni sabor u Ostrogu biva svake godine o Trojicama.