Ruta 2

A bijaše jedan čovjek, rod mužu Nojemininu, čovjek bogat od porodice Elimelehove, kojemu ime bijaše Voz.

I Ruta Moavka reče Nojemini: Da idem u polje da pabirčim klasje za onijem pred kim nađem milost. A ona joj reče: Idi, kćeri moja.

I ona otide, i došavši stade pabirčiti po njivi za žeteocima; i dogodi se te dođe na njivu koja pripadaše Vozu, koji bijaše od porodice Elimelehove.

I gle, dođe Voz iz Vitlejema, a reče žeteocima: Gospod da je s vama! I oni mu rekoše: Da te blagoslovi Gospod!

Tada reče Voz sluzi svojemu koji bijaše nad žeteocima: Čija je ona mladica?

A sluga koji bješe nad žeteocima odgovori mu: Moavka je mladica koja se vratila s Nojeminom iz zemlje Moavske.

I reče: Da pabirčim, da kupim klasje između snopova za žeteocima. I došavši bavi se od jutra do sada; samo je malo bila kod kuće.

Tada Voz reče Ruti: Čuješ, kćeri moja; nemoj ići na drugu njivu da pabirčiš, niti odlazi odavde, nego se drži mojih djevojaka.

Pazi na kojoj njivi oni žanju, pa idi za njima; jer sam zapovjedio momcima svojim da te niko ne dira; a kad ožedniš, idi k sudovima i pij što moje sluge zahitaju.

Tada ona pade ničice i pokloni se do zemlje, i reče mu: Kako nađoh milost pred tobom da me pogledaš kad sam tuđinka?

A Voz odgovori i reče joj: Čuo sam ja sve što si činila svekrvi svojoj po smrti muža svojega, i kako si ostavila oca svojega i mater svoju i postojbinu svoju, pa si došla k narodu kojega nijesi znala prije.

Gospod da ti plati za djelo tvoje, i da ti plata bude potpuna od Gospoda Boga Izrailjeva kad si došla da se pod krilima njegovijem skloniš.

A ona reče: Nađoh milost pred tobom, gospodaru, jer si me utješio i milostivo progovorio sluškinji svojoj, ako i nijesam kao jedna od tvojih sluškinja.

A Voz joj reče: Kad bude vrijeme jesti, dođi ovamo i jedi hljeba i umoči zalogaj svoj u ocat. I ona sjede pokraj žetelaca, i on joj pruži prženijeh zrna, i ona jede i nasiti se, i preteče joj.

Potom usta da pabirči. A Voz zapovjedi momcima svojim govoreći: Neka pabirči i među snopovima, nemojte da je zastidite.

Nego još navlaš ispuštajte rukoveti i ostavljajte joj neka kupi, i ne korite je.

I ona pabirči na njivi do večera, i ovrše što napabirči, i dođe oko efe ječma.

I uzevši otide u grad, i vidje svekrva njezina šta je napabirčila; a ona izvadi i dade joj i ono što joj je preteklo pošto se nasitila.

I reče joj svekrva: Gdje si pabirčila danas, i gdje si radila? Da je blagosloven koji te je pogledao! A ona kaza svekrvi svojoj kod koga je radila govoreći: Ime je čovjeku kod kojega sam danas radila Voz.

A Nojemina reče snasi svojoj: Gospod da ga blagoslovi kad nije ukratio milosti svoje k živima i k mrtvima. I reče joj Nojemina: Taj je čovjek nama rod, i jedan od osvetnika naših.

A Ruta Moavka reče: Još mi je rekao: Drži se moje čeljadi dokle ne požanju sve moje.

A Nojemina reče Ruti, snasi svojoj: Dobro je, kćeri moja, da ideš s njegovijem djevojkama da te ne bi dirali na drugoj njivi.

I tako se držaše djevojaka Vozovijeh pabirčeći dokle se ne svrši žetva ječmena i žetva pšenična; i življaše kod svekrve svoje.