Силазак Светог Духа на апостоле

Силазак Светога Духа на апостоле, Духови или Тројичиндан, један је од великих празника Православне Цркве. Празнује се педесетог дана после Васкрса, и зато увек пада у недељу.

Педесет дана после Васкрсења, на јеврејски празник Педесетнице, док су ученици и многи други следбеници Исуса Христа били заједно на молитви, Свети Дух сишао је на њих у виду раздељених огњених језика, уз хук као од силног ветра, и они су почели да говоре језицима које нису знали. У Јерусалиму је тада, ради празника, било много Јевреја из расејања, и они су се дивили слушајући ове неуке рибаре како на њиховим језицима славе Бога. О томе говори друга глава Дела апостолских.

Број педесет, као педесети дан по Васкрсу, означава вечно и небеско испуњење: седам пута седам, и још један.

Православна Црква у Педесетници види коначно испуњење мисије Исуса Христа и почетак месијанског доба Царства Божјег, тајанствено присутног у Његовој Цркви. По предању, овај дан се назива почетком Једне Свете Саборне и Апостолске Цркве.

Осим силаска Светога Духа, празник прославља и пуно откривење Свете Тројице: Оца, Сина и Светога Духа.

За празник се на средину храма, на целивање, износи икона Свете Тројице, три анђела који су се јавили Аврааму, заједно са празничном иконом Силаска Светога Духа. Храм се кити цвећем и зеленим летњим лишћем, као знак да дах Божји обнавља сву твар.

На Литургији се први пут после Васкрса поју „Царе небески“ и „Видесмо светлост истиниту“, којима се Дух Свети призива да „дође и усели се у нас“ и исповеда да „примисмо Духа небеснога“.

На сам празник служи се нарочито вечерње са коленопреклоним молитвама, које је саставио Свети Василије Велики. Током њих сви верни клече и падају ничице, први пут после Васкрса, јер се од Васкрса до тада у храму не клечи. На многим парохијама ово вечерње служи се одмах после Литургије.

Понедељак после Духова Православна Црква празнује као дан Светога Духа, а недељу после Духова као празник Свих Светих.