Лазарева субота

Лазарева субота је дан уочи Цвети, празника свечаног уласка Христовог у Јерусалим. Ова субота и недеља повезују Велики пост са Страсном седмицом. Уочи празника Васкрсења Лазаревог, на вечерњем богослужењу, свечано се завршава четрдесетодневни Велики пост. Ова два дана су јединствени и парадоксални дани пред Страдање Господње.

Лазарева субота је васкршње славље. Литургија Лазареве суботе прославља Христа као Васкрсење и Живот, Који је васкрсењем Лазара потврдио опште васкрсење људског рода, још пре Свог страдања и смрти. То је једини пут у црквеној години да се недељно, васкршње богослужење служи неког другог дана. Зато се за време освећења Светих Дарова не клечи.

Лазарева субота је некада била један од ретких великих крштењских дана у црквеној години. На Светој Литургији Лазареве суботе уместо Трисвете песме пева се крштењски стих из Посланице Галатима: „Који се у Христа крстисте, у Христа се обукосте“ (Гал. 3, 27).

Због васкрсења Лазара, који је четири дана лежао мртав, народ је Христа поздравио као дуго очекиваног Месију, Цара Израиљевог.