Вазнесење Господње

Вазнесење Господње, Спасовдан, један је од великих празника Православне Цркве. Празнује се четрдесетог дана после Васкрса, и зато увек пада у четвртак.

Четрдесет дана после Васкрсења, благосиљајући Своје ученике (Лк. 24, 50–51), Христос се вазнео на небо и сео с десне стране Оца (Мк. 16, 19; Символ вере).

Први опис Вазнесења у Светом Писму налази се у Јеванђељу по Марку (16, 14–19), и кратак је: Исус заповеда ученицима да проповедају Јеванђеље, и после тих последњих речи узноси се на небо и седа с десне стране Бога.

Јеванђеље по Луки још је краће (24, 50–51): Исус је извео једанаесторицу до Витаније, недалеко од Јерусалима, и док их је благосиљао, узнео се на небо.

Трећи и најпознатији опис налази се у Делима апостолским (1, 9–12). Четрдесет дана после Васкрсења Исус је и даље поучавао ученике. Са једанаесторицом се нашао на Маслинској гори и рекао им да ће примити силу Духа Светога и пронети Његову поруку по целом свету. Затим се узнео, и узе Га облак. Јавила су се два човека у белим хаљинама и рекла ученицима да ће Исус доћи онако како су Га видели да одлази на небо. Ученици су се с радошћу вратили у Јерусалим и непрестано били у храму.

Вазнесење Христово показује последњи степен Божјег плана за човека: потпуно сједињење с Њим по одласку из овога света. По речима протојереја Георгија Флоровског, „у Вазнесењу је смисао и пуноћа Христовог Васкрсења… и са Христом се узноси и природа човекова“.