Васкрсење Господа Исуса Христа

Васкрс, или Пасха, празник је Васкрсења Господњег. Реч „пасха“ дошла је преко грчког из арамејског, а потиче од јеврејске речи „песах“, која значи Пасха.

Православни Васкрс обично пада недељу или пет недеља после Ускрса хришћана који се држе грегоријанског календара. Понекад се оба празника поклопе, а понекад их дели четири недеље. Разлика настаје зато што оба календара празник рачунају по истом правилу, али од различитих полазних тачака: сунчев календар старијег, јулијанског календара 13 дана заостаје за грегоријанским, а његов месечев календар четири до пет дана.

Васкрсење Исуса Христа из мртвих средиште је православне хришћанске вере. Претходи му дванаест недеља припреме: припремне недеље пред пост, Велики пост и Страсна седмица. Верни настоје да тај дуги пут прођу у покајању, праштању, помирењу, молитви, посту, милостињи и учењу. Када празник најзад дође, прославља се низом богослужења спојених у једно.

Пре поноћи, на Велику суботу, служи се полуноћница. По словенском поретку свештеник са гроба узима плаштаницу, уноси је кроз царске двери и полаже на часну трпезу, где она остаје четрдесет дана, до Вазнесења.

Васкршње јутрење почиње литијом око поноћи. Народ излази из замраченог храма певајући и носећи барјаке, иконе, свеће и Јеванђеље. Литија обилази храм и враћа се пред затворена врата. Тада се први пут пева васкршњи тропар: „Христос васкрсе из мртвих, смрћу смрт уништи, и онима који су у гробовима живот дарова.“

Врата се отварају и верни поново улазе у храм, сав у светлости и украшен цвећем, као невеста небеска и знак празног гроба. Свештенослужитељи облаче беле одежде, светле ризе Васкрсења. Васкршња икона стоји на средини храма, где је до тада био гроб; на њој Христос руши врата ада и изводи Адама и Еву из ропства смрти. Свештеник непрестано кличе: „Христос васкрсе!“, а верни одговарају: „Ваистину васкрсе!“

Затим се пева Васкршњи канон, који се приписује Светом Јовану Дамаскину, а васкршњи тропар понавља се као припев. На крају свештеник свечано чита чувену Васкршњу беседу Светог Јована Златоустог.