Нови завет · Поучне књиге (саборне посланице)
1. Јованова 1
Хођење у свјетлости. Признавање своје грјешности.
1
Штобјеше од почетка, што смо чули, што смо видјели очима својима, што сагледасмо и руке наше опипаше, о Логосу (Ријечи) живота:
2
И Живот се јави, и видјели смо, и свједочимо, и објављујемо вам Живот вјечни, који бјеше у Оца и јави се нама;
3
Што смо видјели и чули објављујемо вама да и ви с нама имате заједницу, а наша заједница је са Оцем и са Сином његовим Исусом Христом.
4
И ово вам пишемо да радост наша буде потпуна.
5
И ово је обећање које смо чули од Њега и јављамо вама, да је Бог свјетлост, и таме у Њему нема никакве.
6
Ако речемо да имамо заједницу с њим и у тами ходимо, лажемо и не творимо истину.
7
Ако ли у свјетлости ходимо, као што је Он сам у свјетлости, имамо заједницу једни са другима, и крв Исуса Христа, Сина његова, очишћава нас од свакога гријеха.
8
Ако речемо да гријеха немамо, себе варамо, и истине нема у нама.
9
Ако исповиједамо гријехе своје, вјеран је и праведан да нам опрости гријехе, и очисти нас од сваке неправде.
10
Ако речемо да нисмо сагријешили, правимо га лажом и ријеч његова није у нама.
Превод: Ђура Даничић (Стари завет), Свети архијерејски синод СПЦ (Нови завет). Извор текста: svetosavlje.org.