Стари завет · Пророчке књиге великих пророка
Данило 4
Навуходоносорова посланица свима народима. Царев сан о дрвету великом. Тумачење Данилово о слави, понижењу и поновном прослављању цара. Цар прославља истинитог Бога.
1
Навуходоносор, цар свима народима, племенима и језицима који живе по свој земљи, мир да вам се умножи;
2
Знаке и чудеса, која учини са мном Бог Вишњи, би ми угодно да вам објавим,
3
Као велика и силна; царство Његово је царство вјечно, и власт Његова из покољења у покољење.
4
Ја Навуходоносор бијах спокојан у дому своме и срећан на престолу своме.
5
Видјех сан који ме уплаши, и узнемирих се на постељи мојој, и виђења главе моје сметоше ме.
6
И издадох наредбу да приведу преда ме све мудраце вавилонске како би ми тумачење сна обзнанили.
7
Тада дођоше гатари, звјездари, погађачи, Халдејци, и ја казах сан пред њима, и тумачење његово не обзнанише ми,
8
Док не дође Данило, коме је име Валтазар по имену бога мога, који Дух Божји свети има у себи, и сан пред њим казах:
9
Валтазаре, поглаваре гатара, кога ја познах да је Дух Божји свети у теби, и да ти је свака тајна доступна, почуј виђење сна који видјех, и тумачење његово реци ми.
10
На постељи мојој видјех, и гле, дрво у средини земље, и висина му велика.
11
Узвиси се дрво и ојача, и висина његова досеже до неба и крошња његова до крајева све земље;
12
Лишће његово бјеше бујно и плод његов изобилан, а на њему хране за све; и испод њега одмараху се звијери дивље, и међу гранама његовим становаху птице небеске, и са њега се храњаше свако тијело.
13
Гледао сам у ноћном виђењу на постељи својој, и гле, Стражећи (Анђео) и Свети с неба сиђе,
14
И повика моћно и овако рече: Посијеците дрво и сасијеците му гране, и отресите лишће његово и растурите му плод; нека се удаље звијери испод њега и птице са грана његових;
15
Само жиле коријена његовог у земљи оставите и у окову гвозденом и бронзаном, и у зеленилу пољском и у роси небеској настаниће се, и биће са звијерима удио његов у трави земаљској.
16
Срце његово човјечије ће се промијенити, и срце звјериње биће му дато, и седам времена на њему ће се измијенити.
17
Објава је Стражећег (Анђела) ово слово, и ријеч светих (ово) питање, да знају живи да је Господ Вишњи над царством човјечијим, и да га даје коме хоће, и одбачене од људи подиже на њега.
18
Ово је сан који видјех ја Навуходоносор цар, а ти, Валтазаре, протумачи виђење, јер сви мудраци мога царства нису у стању ово да ми открију, а ти, Данило, можеш, јер Дух Божји свети је у теби.
19
Тада Данило, назван Валтазар, би ван себе око једног часа, и помисли његове га смутише. И одговори цар и рече: Валтазаре, сан и значење његово нека те не збуњују. И одговори Валтазар и рече: Господару, сан да буде твојим мрзитељима и значење његово твојим непријатељима.
20
Дрво које си видио, узрасло велико и моћно, чија је висина досегла до неба, а крошња његова по свој земљи,
21
Лишће његово бујно, а плод изобилан и храна свима у њему, што испод њега бораве звијери дивље и у гранама његовим станују птице небеске.
22
То си ти, царе, који си се узвеличао и постао моћан, и величанство твоје се узвисило и досегло до неба и власт твоја до крајева земаљских.
23
А то што видје цар Стражећег (Анђела) и Светог како силази с неба, који рече: Посијеците дрво и сатрите га, само жиле коријена његовог оставите у земљи, и у окову гвозденом и бронзаном и у зеленилу пољском, и у роси небеској ће се настанити, и са звијерима дивљим биће удио његов, докле се седам времена не измијене на њему;
24
Ово је значење његово, царе, и објава је Вишњега, која ће постићи господара мога, цара:
25
Тебе ће прогнати између људи, и са звијерима дивљим ћеш живјети, и травом као вола храниће те, и росе небеске ће те росити, и седам времена ће се измијенити на теби, докле не познаш да Вишњи господари царством човјечијим, и да ће га дати коме сам жели.
26
А што рече: Оставите жиле коријена дрвета, царство твоје остаће теби кад познаш власт небеску.
27
Стога, царе, нек ти је савјет мој угодан, и гријехове своје милостињама искупи и неправде твоје милошћу убогим не би ли био дуготрпјељив Бог преступима твојим.
28
Све ово постиже Навуходоносора цара.
29
Послије дванаест мјесеци, док је ходио по двору царства свога у Вавилону,
30
Цар одговори и рече: Није ли ово Вавилон велики, који ја саградих за престоницу царства у држави моћи моје, у част славе своје?
31
Још док је била ријеч у устима царевим, глас са неба чу се: Теби се говори, Навуходоносоре царе, царство твоје се одузе од тебе,
32
И између људи ће те изагнати, и са звијерима дивљим ћеш се настанити, и травом као вола храниће те, и седам времена измијениће се на теби, докле не познаш да Вишњи господари царством човјечијим, и коме буде хтио даће га.
33
У тај час испуни се ријеч на Навуходоносору, и би изгнан између људи, и траву као во јеђаше, и росом небеском тијело његово се ороси, докле му длаке нарастоше као лавље, и нокти као у птица.
34
И после завршетка дана, ја Навуходоносор очи своје к небу подигох, и разум мој врати ми се, и Вишњега благослових и Живога вавијек похвалих и прославих, јер је власт Његова власт вјечна и царство Његово од покољења у покољење,
35
И сви који живе на земљи, ништа су (према њему), и по вољи својој твори са силом небесном и са обитавалиштем земаљским, и нема га ко би се супротставио руци Његовој и ко би му рекао: Шта си учинио?
36
У то вријеме разум мој вратио ми се, и на част царства мога дођох, и изглед мој врати ми се, и кнезови и великаши моји тражили су ме, и на царство моје утврдих се, и још веће величанство ми се придодаде.
37
Сада, дакле, ја Навуходоносор хвалим, и преузносим и славим Цара небеснога, јер су сва дјела Његова истинита и путеви Његови праведни, а све који ходе с гордошћу може да понизи.
Превод: Ђура Даничић (Стари завет), Свети архијерејски синод СПЦ (Нови завет). Извор текста: svetosavlje.org.