Нови завет · Поучне књиге (посланице Светог Апостола Павла)
Филипљанима 2
О једнодушности и смирењу. Христово понижење и прослављење. Препорука за Тимотеја и Епафродита.
1
Ако, дакле, имате неку утјеху у Христу, ако ли топлину љубави, ако ли заједницу Духа, ако ли саосјећање и самилост,
2
Употпуните моју радост, да исто мислите, да исту љубав имате, једнодушни, једномислени:
3
Ништа не чините из пркоса, нити за празну славу, него смирењем сматрајте један другога већим од себе.
4
Не старајте се свако за своје, него свако и за оно што је других.
5
Зато нека је у вама иста мисао која је и у Христу Исусу,
6
Који будући у обличју Божијем, није сматрао за отимање то што је једнак са Богом,
7
Него је себе понизио узевши обличје слуге, постао истовјетан људима, и изгледом се нађе као човјек;
8
Унизио је себе и био послушан до смрти, и то до смрти на крсту,
9
Зато и Њега Бог високо уздиже, и дарова му Име које је изнад свакога имена.
10
Да се у Име Исусово поклони свако кољено што је на небесима и на земљи и под земљом;
11
И да сваки језик призна да је Исус Христос Господ на славу Бога Оца.
12
Тако, љубљени моји, као што сте свагда били послушни, не само у мојем присуству, него много више сада у одсуству мојем, градите спасење своје са страхом и трепетом;
13
Јер Бог је онај који чини у вама и да хоћете и да творите по његовом благовољењу.
14
Све чините без гунђања и двоумљења,
15
Да будете беспрекорни и честити, дјеца Божија непорочна усред рода неваљалога и покваренога, у којему сијате као свјетила у васиони,
16
Држећи ријеч живота на моју похвалу за дан Христов, да ми не буде узалуд трчање, нити труд узалуд.
17
Али ако се и приносим на жртву и службу вјере ваше, радујем се, и са свима вама се радујем.
18
Исто тако се и ви радујте, и будите радосни са мном.
19
А надам се у Господа Исуса, да ћу вам ускоро послати Тимотеја, да се и ја орасположим дознавши како сте ви.
20
Јер немам никога тако сродне душе који би се толико искрено бринуо за вас.
21
Јер сви траже своје, а не оно што је Христа Исуса.
22
А његову освједочену вјерност знате, јер је као дијете оцу са мном служио Јеванђељу.
23
Надам се, дакле, да ћу њега послати одмах чим видим шта ће са мном бити.
24
А уздам се у Господа да ћу и сам убрзо доћи.
25
Сматрао сам пак за неопходно да пошаљем к вама Епафродита, брата и сатрудника и саборца мојега, а кога сте ви послали да ми се нађе за моје потребе.
26
Јер је силно чезнуо за свима вама, и било му је жао што сте чули да се разбољео.
27
И заиста бјеше болестан готово на смрт, али га Бог помилова, и не само њега, него и мене, да ми не дође жалост на жалост.
28
Зато га хитно послах да се обрадујете када га опет видите, а ја да будем мање жалостан.
29
Примите га, дакле, у Господу са пуном радошћу, и такве поштујте,
30
Јер се за дјело Христово изложи до смрти, не марећи за свој живот, да надокнади оно у чему не стигосте ви да ме услужите.
Превод: Ђура Даничић (Стари завет), Свети архијерејски синод СПЦ (Нови завет). Извор текста: svetosavlje.org.