Нови завет · Пророчка књига
Откривење 16
Седам анђела изливају седам чаша гњева. Велики бој код Армагедона.
1
И чух громки глас из храма гдје говори седморици анђела: Идите и излијте седам чаша гњева Божијега на земљу.
2
И отиде први анђео, и изли чашу своју на земљу; и настадоше ране зле и љуте на људима који имају жиг звијерин и који се клањају лику њезином.
3
И други анђео изли чашу своју на море, и оно постаде крв као од убијенога, и све живо угину у мору.
4
И трећи анђео изли чашу своју на ријеке и на изворе водене; и постаде крв.
5
И чух анђела вода који говори: Праведан си Ти, Који јеси и Који бјеше, и Свети, што си ово судио;
6
Јер пролише крв светих и пророка, и крв си им дао да пију, јер су заслужили.
7
И чух жртвеник гдје говори: Заиста, Господе Боже Сведржитељу, истинити су и праведни судови твоји.
8
И четврти изли чашу своју на сунце, и дано му би да жеже људе огњем.
9
И сагореваху људи од велике жеге, и хулише на Име Бога који има власт над мукама овим, и не покајаше се да му даду славу.
10
И пети изли чашу своју на пријесто звијери; и царство њезино поста мрачно, и гризли су језике своје од бола,
11
И хулише Бога небескога од болова и рана својих, и не покајаше се за дјела своја.
12
И шести изли чашу своју на велику ријеку Еуфрат; и пресахну вода њезина, да се приправи пут царева са истока сунчевога.
13
И видјех гдје из уста аждаје и из уста звијери и из уста лажнога пророка излазе три нечиста духа као жабе;
14
Јер ово су духови демонски који чине чудеса, и одлазе царевима цијеле васељене да их скупе на бој за Дан онај велики Бога Сведржитеља.
15
Ево, долазим као лопов; благо ономе који бди и који чува хаљине своје, да не ходи наг и не виде срамоту његову.
16
И сабра их на мјесто, које се јеврејски зове Армагедон.
17
И седми изли чашу своју на ваздух, и изиђе глас велики из храма небеског од пријестола, говорећи: Сврши се!
18
И насташе муње и громови и гласови, и би велики земљотрес; такав земљотрес и тако велики какав не би откада су људи на земљи.
19
И град велики раздијели се на три дијела, и градови незнабожачки падоше; и Вавилон велики би споменут пред Богом да му се да чаша вина жестине гњева његовог.
20
И свако острво ишчезе, и горе се не нађоше.
21
И град велики као талант паде с неба на људе, и хулише људи на Бога због зла од града, јер је велико зло његово.
Превод: Ђура Даничић (Стари завет), Свети архијерејски синод СПЦ (Нови завет). Извор текста: svetosavlje.org.