Стари завет · Законске књиге
Поновљени закони 9
Опомињање на смјерност пред Господом.
1
Чуј, Израиљу! Ти данас прелазиш преко Јордана да уђеш и наслиједиш народе веће и јаче од себе, градове велике и ограђене до неба;
2
Велик и висок народ, синове Енакове, које знаш и за које си слушао:
3
Знај, дакле, данас да је Господ Бог твој, који иде пред тобом, огањ који спаљује; он ће их истријебити и он ће их оборити пред тобом, и изагнаћеш их и истријебити брзо, као што ти је казао Господ.
4
Кад их Господ Бог твој отјера испред тебе, немој да речеш у срцу свом: За правду моју уведе ме Господ у ову земљу да је наслиједим; јер Господ тјера оне народе испред тебе за неваљалство њихово!
5
Не идеш за правду своју ни за чистоту срца својега да наслиједиш ту земљу; него за неваљалство тијех народа Господ Бог твој тјера их испред тебе, и да одржи ријеч за коју се заклео оцима твојим, Авраму, Исаку и Јакову.
6
Знај, дакле, да ти Господ Бог твој не даје те добре земље за правду твоју да је наслиједиш, јер си тврдоврат народ.
7
Памти и не заборави како си гњевио Господа Бога својега у пустињи; од онога дана кад изидосте из земље Мисирске па докле дођосте на ово мјесто, непокорни бијасте Господу.
8
И код Хорива разгњевисте Господа, и од гњева шћаше вас Господ да истријеби.
9
Кад изидох на гору да примим плоче камене, плоче завјета који с вама учини Господ, тада стајах на гори четрдесет дана и четрдесет ноћи хљеба не једући ни воде пијући.
10
И даде ми Господ двије плоче камене, исписане прстом Господњим, на којима бијаху ријечи све које вам изговори Господ на гори усред огња на дан збора вашега.
11
Послије четрдесет дана и четрдесет ноћи даде ми Господ двије плоче камене, плоче завјетне.
12
И рече ми Господ: Устани, сиђи брже одавде; јер се поквари народ твој који си извео из Мисира, сиђоше брзо с пута који им заповједих, и начинише себи ливен лик.
13
Још ми рече Господ говорећи: Погледах овај народ, и ето је народ тврда врата.
14
Пусти ме да их истријебим и име њихово затрем под небом; а од тебе ћу учинити народ јачи и већи него што је овај.
15
И ја се вратих и сиђох с горе, а гора огњем гораше, и двије плоче завјетне бијаху ми у руку.
16
И погледах, а то згријешисте Господу Богу својему саливши себи теле, и брзо сиђосте с пута који вам бјеше заповједио Господ.
17
Тада узех оне двије плоче и бацих их из руку својих, и разбих их пред вама.
18
Потом падох и лежах пред Господом као прије, четрдесет дана и четрдесет ноћи, хљеба не једући ни воде пијући, због свијех гријеха ваших којима се огријешисте учинивши што је зло пред Господом и разгњевивши га.
19
Јер се бојах гњева и јарости којом се бјеше Господ разљутио на вас да вас истријеби; и услиши ме Господ и тада.
20
Бјеше се Господ и на Арона разгњевио веома да га шћаше убити; али се молих тада и за Арона.
21
И узех гријех ваш који учинисте, теле, и сажегох га огњем, и разбих га и сатрх га у прах, и просух прах његов у поток који тече с оне горе.
22
И у Тавери и у Маси и у Киврот-Атави гњевисте Господа.
23
И кад вас посла Господ из Кадис-Варније говорећи: Идите и узмите ту земљу коју сам вам дао, опет се супротисте ријечи Господа Бога својега, и не вјеровасте му и не послушасте гласа његова.
24
Непокорни бијасте Господу откад вас познах.
25
Зато падох и лежах пред Господом четрдесет дана и четрдесет ноћи, јер бјеше рекао Господ да ће вас потрти.
26
И молих се Господу и рекох: Господе, Господе! немој потрти народа својега и нашљедства својега које си избавио величанством својим, које си извео из Мисира крјепком руком.
27
Опомени се слуга својих Аврама, Исака и Јакова, не гледај на тврђу народа овога, на неваљалство његово и на гријехе његове;
28
Да не реку који живе у земљи одакле си нас извео: Није их могао Господ увести у земљу коју им обећа, или мрзио је на њих, зато их изведе да их побије у пустињи.
29
Јер су твој народ и твоје нашљедство, које си извео силом својом великом и мишицом својом подигнутом.
Превод: Ђура Даничић (Стари завет), Свети архијерејски синод СПЦ (Нови завет). Извор текста: svetosavlje.org.