Стари завет · Историјске књиге
Рута 3
Рута слуша Нојеминин савјет.
1
Потом рече јој Нојемина, свекрва њезина: Кћери моја, не треба ли да ти потражим починка да би ти добро било?
2
Ево, није ли нам род Воз код којега си била с дјевојкама његовијем? Ево, он ће ову ноћ вијати јечам на гумну.
3
Умиј се, дакле, и намажи се и обуци хаљине своје на се, па иди на гумно; али да не дозна за те човјек докле не једе и не напије се.
4
Па кад легне, запамти мјесто гдје легне, па онда отиди и дигни покривач с ногу његовијех, те лези ондје; а он ће ти казати шта ћеш радити.
5
А Рута јој рече: Што ми год кажеш, учинићу.
6
И отиде на гумно и учини све што јој заповједи свекрва.
7
А Воз, једавши и пивши и провеселивши се, отиде те леже код стога; а она дође полако, подиже покривач с ногу његовијех и леже.
8
А кад би око поноћи, трже се човјек и обрну се, а гле, жена лежаше код ногу његовијех.
9
И он јој рече: Ко си? Одговори: Ја сам Рута, слушкиња твоја; рашири крило своје на слушкињу своју, јер си ми осветник.
10
А он рече: Господ да те благослови, кћери моја; ова потоња милост коју ми показујеш већа је од прве: што нијеси тражила младића, ни сиромашна ни богата.
11
Зато сада, кћери моја, не бој се; што год речеш учинићу ти; јер зна цијело мјесто народа мојега да си поштена жена.
12
Јест истина, ја сам ти осветник; али има јоште ближи од мене.
13
Преноћи овдје; па сјутра ако те хтједбуде узети, добро, нека узме; ако ли не хтједбуде узети, ја ћу те узети, тако жив био Господ! Спавај до јутра.
14
И она спава код ногу његовијех до јутра; потом уста док још не могаше човјек човјека распознати, јер Воз рече: Да се не дозна да је жена долазила на гумно.
15
И рече: Дај огртач који имаш на себи; и држи га. И она га подржа, а он јој измјери шест мјерица јечма, и напрти јој и она отиде у град.
16
И дође свекрви својој, која јој рече: Шта би, кћери моја? А она јој каза све што јој учини онај човјек.
17
И рече: Овијех шест мјерица јечма даде ми, јер ми рече: Немој се вратити празна к свекрви својој.
18
А она јој рече: Почекај, кћери моја, док дознаш како ће изаћи; јер онај човјек неће се смирити док не сврши ствар данас.
Превод: Ђура Даничић (Стари завет), Свети архијерејски синод СПЦ (Нови завет). Извор текста: svetosavlje.org.