Стари завет · Пророчке књиге малих пророка
Захарија 11
Јадиковање због невјерних пастира народних. Штапови, благост и свеза. Тридесет сребрника за једнога Доброга пастира.
1
Отвори, Ливане, врата своја, и огањ нека прождре кедре твоје.
2
Ридај, јело, јер паде кедар, јер красници пропадоше; ридајте, храстови Васански, јер се посијече шума ограђена.
3
Стоји јаук пастира, јер се затре слава њихова; стоји рика лавова, јер се опустоши понос Јордански.
4
Овако вели Господ Бог мој: Паси овце кланице,
5
Које убијају они који их држе, нити их ко криви, и који их продају говоре: Благословен да је Господ, обогатих се; и који их пасу, ниједан их не жали.
6
Зато нећу више жалити становника земаљских, говори Господ, него ћу, ево, предати једнога другоме у руке и у руке цару њихову, и они ће потрти земљу, а ја је нећу избавити из руку њиховијех.
7
И пасох овце кланице, невољне од стада, и узев два штапа назвах један благост, а други назвах свеза, и пасох стадо.
8
И погубих три пастира за мјесец дана, јер се душа моја љућаше на њих, и душа њихова мржаше на ме.
9
И рекох: Нећу вас више пасти; која погине нека погине, и која пропадне нека пропадне, и које остану нека једу месо једна другој.
10
И узех свој штап, благост, и сломих га да укинем завјет свој који учиних са свијем народима.
11
И укиде се онога дана, и невољни од стада, који гледаху на ме, познаше доиста да бјеше ријеч Господња.
12
И рекох им: Ако вам је драго, дајте ми моју плату; ако ли није, немојте; и измјерише ми плату, тридесет сребрника.
13
И рече ми Господ: Баци лончару ту часну цијену којом ме прецијенише. И узев тридесет сребрника бацих их у дом Господњи лончару.
14
Потом сломих други штап свој, свезу, да укинем братство између Јуде и Израиља.
15
И Господ ми рече: Узми још оправу безумна пастира.
16
Јер ево, ја ћу подигнути пастира у земљи, који неће обилазити оне која гине, неће тражити нејаке, нити ће лијечити рањене, нити ће носити сустале, него ће јести месо од претилијех, и папке ће им кидати.
17
Тешко пастиру никаквом који оставља стадо! Мач му је над мишицом и над деснијем оком; мишица ће му усахнути и десно ће му око потамњети.
Превод: Ђура Даничић (Стари завет), Свети архијерејски синод СПЦ (Нови завет). Извор текста: svetosavlje.org.