Катизма 15

ИСПОВЕДАЈТЕ и хвалите Господа, јер је добар, јер је до века милост Његова.

Ко ће изрећи силе Господње, учинити да се чују све хвале Његове?

Блажени који чувају суд (прави) и који чине правду у свако време.

Помени нас, Господе, у благовољењу народа Твога, посети нас спасењем Твојим,

да видимо у доброти изабране Твоје, да се узвеселимо весељем народа Твога, да се хвалимо са наслеђем Твојим.

Сагрешисмо са оцима нашим, безаконовасмо, неправдовасмо.

Оци наши у Египту не схватише чудеса Твоја и не опоменуше се мноштва милости Твоје, и преогорчише узлазећи код мора Црвеног.

И спасе их ради Имена Свога да познају моћ Његову.

И запрети Црвеном мору, и осуши се, и проведе их кроз бездан као кроз пустињу;

и спасе их из руке мрзитеља и избави их из руке непријатеља;

и покри вода мучитеље њихове, ни један од њих не остаде.

И повероваше речима Његовим, и певаше хвали Његовој.

(Но) убрзаше, заборавише дела Његова, не поднесоше савет Његов;

и зажелеше жељу у пустињи и кушаху Бога у безводној (земљи).

И даде им тражњу њихову, и посла задовољење душама њиховим.

И разгњевише Мојсија у околу, Арона свештенога Господњег.

Отвори се земља и прогута Датана, и покри на збору (=у синагоги) Авирона;

и распали се огањ у синагоги њиховој, пламен попали грешнике.

И направише телца у Хориву и поклонише се идолу;

и променише славу своју за подобије телца који траву једе.

И заборавише Бога Који их спасава, Који је учинио велика дела у Египту,

чудеса у земљи Хамовој, страшне (ствари) у мору Црвеном.

И рече да их истреби, да није Мојсије изабрани Његов стао у сакрушењу пред Њега, да одврати гњев Његов да их не истреби.

И понизише земљу жељену (=обећану), не вероваше Речи Његовој;

и роптаху у шаторима својим, не послушаше гласа Господњег.

И подиже руку Своју на њих, да их сатре у пустињи,

и да сатре семе њихово међу незнабожцима, и да их расеје по земљама.

И служише службу Велфегору, и једоше од жртава мртвих (богова).

И раздражише Га у поступцима својим, и умножи се у њима пад(еније).

И устаде Финес и умилостиви, и престаде сеча (и пропаст);

и урачуна му се у правду из нараштаја у нараштај до века.

И разгњевише Га на води спорења и злострада Мојсије због њих;

и преогорчише дух његов (=Мојсијев), и би малодушан (=маловеран) у устима својим.

Не истребише народе које им рече Господ,

и помешаше се с незнабожцима и научише дела њихова;

и служаху идолима њиховим, и би им на саблазан (и пропаст).

И принеше на жртву синове своје и кћери своје демонима,

и пролише крв невину, крв синова и кћери својих, које принеше на жртву идолима Хананским, и крвљу би обојена земља;

и оскврни се делима њиховим, и блудничише у подухватима својим.

И разгњеви се Господ јарошћу на народ свој и згади се на наслеђе Своје;

и предаде их у руке незнабожаца и овладаше њима мрзитељи њихови;

и кињише их непријатељи њихови, и понижени бише под руке њихове.

Много пута их је избавио, а они Га преогорчише у савету своме, и понизише се у безакоњима својим.

И виде Господ кад бише мучени, кад Он дочу мољење њихово;

и опомену се завета Свога, и раскаја се по мноштву милости Своје,

и даде их у сажаљење свију који их заробише.

Спаси нас, Господе Боже наш, и опет нас сабери из незнабожаца, да се исповедамо Имену Твоме светоме, да се хвалимо хвалом Твојом.

Благословен Господ Бог Израиљев од века и до века. И нека рече сав народ: Нека тако буде. Амин.

ИСПОВЕДАЈТЕ и хвалите Господа, јер је добар, јер је до века милост Његова.

Нека (то) кажу искупљени (=избављени) од Господа, које је избавио из руке непријатеља.

Из земаља сабра их, од истока и запада и севера и мора;

лутаху у пустињи, у (земљи) безводној, пут ка граду насељења не нађоше,

гладујући и жеђујући, душа њихова у њима ишчиле.

И повикаше ка Господу када се мучаху, и из невоља њихових избави их,

и одведе их путем правим да отиду у град насељења.

Нека исповедају Господу милости Његове и чудеса Његова синовима људским,

јер нахрани душу празну и душу гладујућу испуни добрима.

Оне који седе у тами и сенци смрти, оковане у сиромаштву и гвожђу.

Јер преогорчише речи Божије и савет Вишњега раздражише,

и понизи се у мукама срце њихово, онемоћаше, и не би кога да помогне.

И повикаше ка Господу када се мучаху, и из невоља њихових спасе их,

и изведе их из таме и сенке смрти, и окове њихове раскину.

Нека исповедају Господу милости Његове и чудеса Његова синовима људским,

јер скрши врата бакарна и полуге гвоздене поломи.

Прихвати их са пута безакоња њиховог, јер се због безакоња свога понизише.

Сваког јела узгнуша се душа њихова, и приближише се до врата смрти.

И повикаше ка Господу када се мучаху, и од свих невоља њихових спасе их.

Посла Реч Своју и исцели их, и избави их из трулежи њихових.

Нека исповедају Господу милости Његове и чудеса Његова синовима људским;

и нека принесу Њему жртву хвале и нека објављују дела Његова у весељу.

Који силазе у море лађама, (и) који чине послове у водама многим,

они видеше дела Господња и чудеса Његова у дубини (мора).

Рече, и стаде ветар бурни, и подигоше се таласи његови,

уздижу се до небеса и силазе до бездана; душа се њихова растапаше у залима;

смутише се, потресоше се као пијаница, и сва мудрост њихова потону.

И повикаше ка Господу када се мучаху, и од невоља њихових изведе их,

и заповеди бури и стаде као лахор, и ућуташе се таласи њени.

И обрадоваше се што се умирише, и одведе их у залив воље Своје.

Нека исповедају Господу милости Његове и чудеса Његова синовима људским;

нека Га узвишују у цркви (=сабору) народа, и на седишту презвитера нека Га хвале.

Постави реке у пустињи и изворе вода за жеђ (људску);

земљу плодоносну (окрену) у слану (бару) од злобе њених становника.

Постави пустињу у језера водна, и земљу безводну у изворе вода;

и настани тамо гладне (људе), и подиже градове становања;

и засејаше поља и засадише винограде и произведоше плод жита.

И благослови их и умножише се врло, и стоку њихову не умањи.

А (пре тога) умањише се и напатише од жалости зала и болова.

И (зато) изли понижење на кнезове (незнабошце), и заведе их у беспуће, а не на пут.

И убогог (Израиља) поможе од сиромаштва, и постави као овце родове (његове).

Видеће прави (срцем) и обрадоваће се, и свако ће безакоње затворити уста своја.

Ко је мудар да ово сачува, и схватиће милости Господње.

ГОТОВО је срце моје, Боже, готово је срце моје; певаћу и псалмопојаћу слави мојој.

(Устани славо моја), устани псалтиру и гитаро, устаћу рано ујутро.

Исповедаћу Ти се међу народима, Господе, псалмопеваћу Ти међу незнабошцима,

јер је велика изнад неба милост Твоја и до облака истина Твоја.

Узнеси се на небеса, Боже, и по свој земљи слава Твоја.

Да се избаве љубљени Твоји, спаси десницом Твојом и услиши ме.

Бог говораше у Светињи Својој: Узвисићу се и разделићу Сихем, и долину шатора (у Сукоту) размерићу.

Мој је Галад, и мој је Манасија, и Јефрем је заштита главе моје, Јуда је цар мој,

Моав сасуд наде моје, на Идумеју ћу ставити обућу моју, мени се иноплемени (Филистеји) потчинише.

Ко ће ме узвести у град ограђени? Или ко ће ме одвести до Идумеје?

Нећеш ли ти, Боже, Који си нас одгурнуо? И зар нећеш изаћи, Боже, са војском нашом?

Дај нам помоћ од невоље, и сујетно је спасење човечије.

Богом ћемо учинити силу, и Он ће уништити непријатеље наше.

БОЖЕ, хвалу моју не прећути;

јер уста грешничка и уста лукавога отворише се на ме, говорише против мене језиком лажљивим,

и речима мржње опколише ме, и ратоваху на мене узалуд.

Уместо да ме воле, оклеветаше ме, а ја се молих (Теби);

и поставише против мене зла уместо добара, и мржњу уместо љубави моје.

Постави на њега грешника, и ђаво (=клеветник) нек стане с десна њега;

када му се буде судило, нека изађе осуђен, и молитва његова да буде на грех.

Нека дани његови буду малобројни, и епископство (=достојанство) његово да узме други.

Нека синови његови буду сирочад, и жена његова удовица;

покренути синови његови нек се преселе, и нека просе, нек су изгнани из домова својих.

Да (му) тражи зајмодавац све што је његово, и да разграбе туђинци трудове његове;

нека му нема заштитника, нити да има милујућег сирочади његове;

нек буду деца његова за погубљење, у једном нараштају нек се уништи име његово.

Да се спомене безакоње отаца његових пред Господом, и грех матере његове да се не очисти.

Нек буду свагда пред Господом, и да уништи са земље спомен њихов;

јер се не сетише да учине милост, и прогањаше човека убогог и сиромаха и потиштенога срцем, да (их) убију.

И заволе проклетство, и доћи ће му; и не хтеде благослов, и удаљиће се од њега.

И обуче проклетство као одело, и уђе као вода у утробу његову, и као уље у кости његове.

Нека му буде као одећа коју ће оденути, и као појас којим ће заувек опасати се.

Ово је плата од Господа онима који ме клеветају, и који говоре зло против душе моје.

А Ти Господе, Господе, учини са мном милост ради Имена Твога, јер је добра милост Твоја.

Избави ме, јер сам сиромах и убог, и срце се моје потресе у мени;

као сенка када се склони, ишчезох, истресох се као скакавци.

Колена моја изнемогоше од поста, и тело се моје измени јелеја ради.

И ја постадох поруга њима; видевши ме, климаху главама својим.

Помози ми, Господе Боже мој, и спаси ме по милости Твојој;

и нека познају да је ово рука Твоја и Ти си, Господе, учинио то.

Проклињаће они, а Ти ћеш благосиљати; они који устају на ме нек се посраме, а слуга Твој обрадоваће се.

Нека се клеветници моји обуку у срамоту, и нека се огрну као огртачем срамотом својом.

Исповедаћу се Господу веома устима мојим и усред многих хвалићу Га,

јер стаде с десне стране убогога, да спасе од гонитеља душу моју.