Katizma 15

ISPOVEDAJTE i hvalite Gospoda, jer je dobar, jer je do veka milost Njegova.

Ko će izreći sile Gospodnje, učiniti da se čuju sve hvale Njegove?

Blaženi koji čuvaju sud (pravi) i koji čine pravdu u svako vreme.

Pomeni nas, Gospode, u blagovoljenju naroda Tvoga, poseti nas spasenjem Tvojim,

da vidimo u dobroti izabrane Tvoje, da se uzveselimo veseljem naroda Tvoga, da se hvalimo sa nasleđem Tvojim.

Sagrešismo sa ocima našim, bezakonovasmo, nepravdovasmo.

Oci naši u Egiptu ne shvatiše čudesa Tvoja i ne opomenuše se mnoštva milosti Tvoje, i preogorčiše uzlazeći kod mora Crvenog.

I spase ih radi Imena Svoga da poznaju moć Njegovu.

I zapreti Crvenom moru, i osuši se, i provede ih kroz bezdan kao kroz pustinju;

i spase ih iz ruke mrzitelja i izbavi ih iz ruke neprijatelja;

i pokri voda mučitelje njihove, ni jedan od njih ne ostade.

I poverovaše rečima Njegovim, i pevaše hvali Njegovoj.

(No) ubrzaše, zaboraviše dela Njegova, ne podnesoše savet Njegov;

i zaželeše želju u pustinji i kušahu Boga u bezvodnoj (zemlji).

I dade im tražnju njihovu, i posla zadovoljenje dušama njihovim.

I razgnjeviše Mojsija u okolu, Arona sveštenoga Gospodnjeg.

Otvori se zemlja i proguta Datana, i pokri na zboru (=u sinagogi) Avirona;

i raspali se oganj u sinagogi njihovoj, plamen popali grešnike.

I napraviše telca u Horivu i pokloniše se idolu;

i promeniše slavu svoju za podobije telca koji travu jede.

I zaboraviše Boga Koji ih spasava, Koji je učinio velika dela u Egiptu,

čudesa u zemlji Hamovoj, strašne (stvari) u moru Crvenom.

I reče da ih istrebi, da nije Mojsije izabrani Njegov stao u sakrušenju pred Njega, da odvrati gnjev Njegov da ih ne istrebi.

I poniziše zemlju željenu (=obećanu), ne verovaše Reči Njegovoj;

i roptahu u šatorima svojim, ne poslušaše glasa Gospodnjeg.

I podiže ruku Svoju na njih, da ih satre u pustinji,

i da satre seme njihovo među neznabožcima, i da ih raseje po zemljama.

I služiše službu Velfegoru, i jedoše od žrtava mrtvih (bogova).

I razdražiše Ga u postupcima svojim, i umnoži se u njima pad(enije).

I ustade Fines i umilostivi, i prestade seča (i propast);

i uračuna mu se u pravdu iz naraštaja u naraštaj do veka.

I razgnjeviše Ga na vodi sporenja i zlostrada Mojsije zbog njih;

i preogorčiše duh njegov (=Mojsijev), i bi malodušan (=maloveran) u ustima svojim.

Ne istrebiše narode koje im reče Gospod,

i pomešaše se s neznabožcima i naučiše dela njihova;

i služahu idolima njihovim, i bi im na sablazan (i propast).

I prineše na žrtvu sinove svoje i kćeri svoje demonima,

i proliše krv nevinu, krv sinova i kćeri svojih, koje prineše na žrtvu idolima Hananskim, i krvlju bi obojena zemlja;

i oskvrni se delima njihovim, i bludničiše u poduhvatima svojim.

I razgnjevi se Gospod jarošću na narod svoj i zgadi se na nasleđe Svoje;

i predade ih u ruke neznabožaca i ovladaše njima mrzitelji njihovi;

i kinjiše ih neprijatelji njihovi, i poniženi biše pod ruke njihove.

Mnogo puta ih je izbavio, a oni Ga preogorčiše u savetu svome, i poniziše se u bezakonjima svojim.

I vide Gospod kad biše mučeni, kad On doču moljenje njihovo;

i opomenu se zaveta Svoga, i raskaja se po mnoštvu milosti Svoje,

i dade ih u sažaljenje sviju koji ih zarobiše.

Spasi nas, Gospode Bože naš, i opet nas saberi iz neznabožaca, da se ispovedamo Imenu Tvome svetome, da se hvalimo hvalom Tvojom.

Blagosloven Gospod Bog Izrailjev od veka i do veka. I neka reče sav narod: Neka tako bude. Amin.

ISPOVEDAJTE i hvalite Gospoda, jer je dobar, jer je do veka milost Njegova.

Neka (to) kažu iskupljeni (=izbavljeni) od Gospoda, koje je izbavio iz ruke neprijatelja.

Iz zemalja sabra ih, od istoka i zapada i severa i mora;

lutahu u pustinji, u (zemlji) bezvodnoj, put ka gradu naseljenja ne nađoše,

gladujući i žeđujući, duša njihova u njima iščile.

I povikaše ka Gospodu kada se mučahu, i iz nevolja njihovih izbavi ih,

i odvede ih putem pravim da otidu u grad naseljenja.

Neka ispovedaju Gospodu milosti Njegove i čudesa Njegova sinovima ljudskim,

jer nahrani dušu praznu i dušu gladujuću ispuni dobrima.

One koji sede u tami i senci smrti, okovane u siromaštvu i gvožđu.

Jer preogorčiše reči Božije i savet Višnjega razdražiše,

i ponizi se u mukama srce njihovo, onemoćaše, i ne bi koga da pomogne.

I povikaše ka Gospodu kada se mučahu, i iz nevolja njihovih spase ih,

i izvede ih iz tame i senke smrti, i okove njihove raskinu.

Neka ispovedaju Gospodu milosti Njegove i čudesa Njegova sinovima ljudskim,

jer skrši vrata bakarna i poluge gvozdene polomi.

Prihvati ih sa puta bezakonja njihovog, jer se zbog bezakonja svoga poniziše.

Svakog jela uzgnuša se duša njihova, i približiše se do vrata smrti.

I povikaše ka Gospodu kada se mučahu, i od svih nevolja njihovih spase ih.

Posla Reč Svoju i isceli ih, i izbavi ih iz truleži njihovih.

Neka ispovedaju Gospodu milosti Njegove i čudesa Njegova sinovima ljudskim;

i neka prinesu Njemu žrtvu hvale i neka objavljuju dela Njegova u veselju.

Koji silaze u more lađama, (i) koji čine poslove u vodama mnogim,

oni videše dela Gospodnja i čudesa Njegova u dubini (mora).

Reče, i stade vetar burni, i podigoše se talasi njegovi,

uzdižu se do nebesa i silaze do bezdana; duša se njihova rastapaše u zalima;

smutiše se, potresoše se kao pijanica, i sva mudrost njihova potonu.

I povikaše ka Gospodu kada se mučahu, i od nevolja njihovih izvede ih,

i zapovedi buri i stade kao lahor, i ućutaše se talasi njeni.

I obradovaše se što se umiriše, i odvede ih u zaliv volje Svoje.

Neka ispovedaju Gospodu milosti Njegove i čudesa Njegova sinovima ljudskim;

neka Ga uzvišuju u crkvi (=saboru) naroda, i na sedištu prezvitera neka Ga hvale.

Postavi reke u pustinji i izvore voda za žeđ (ljudsku);

zemlju plodonosnu (okrenu) u slanu (baru) od zlobe njenih stanovnika.

Postavi pustinju u jezera vodna, i zemlju bezvodnu u izvore voda;

i nastani tamo gladne (ljude), i podiže gradove stanovanja;

i zasejaše polja i zasadiše vinograde i proizvedoše plod žita.

I blagoslovi ih i umnožiše se vrlo, i stoku njihovu ne umanji.

A (pre toga) umanjiše se i napatiše od žalosti zala i bolova.

I (zato) izli poniženje na knezove (neznabošce), i zavede ih u bespuće, a ne na put.

I ubogog (Izrailja) pomože od siromaštva, i postavi kao ovce rodove (njegove).

Videće pravi (srcem) i obradovaće se, i svako će bezakonje zatvoriti usta svoja.

Ko je mudar da ovo sačuva, i shvatiće milosti Gospodnje.

GOTOVO je srce moje, Bože, gotovo je srce moje; pevaću i psalmopojaću slavi mojoj.

(Ustani slavo moja), ustani psaltiru i gitaro, ustaću rano ujutro.

Ispovedaću Ti se među narodima, Gospode, psalmopevaću Ti među neznabošcima,

jer je velika iznad neba milost Tvoja i do oblaka istina Tvoja.

Uznesi se na nebesa, Bože, i po svoj zemlji slava Tvoja.

Da se izbave ljubljeni Tvoji, spasi desnicom Tvojom i usliši me.

Bog govoraše u Svetinji Svojoj: Uzvisiću se i razdeliću Sihem, i dolinu šatora (u Sukotu) razmeriću.

Moj je Galad, i moj je Manasija, i Jefrem je zaštita glave moje, Juda je car moj,

Moav sasud nade moje, na Idumeju ću staviti obuću moju, meni se inoplemeni (Filisteji) potčiniše.

Ko će me uzvesti u grad ograđeni? Ili ko će me odvesti do Idumeje?

Nećeš li ti, Bože, Koji si nas odgurnuo? I zar nećeš izaći, Bože, sa vojskom našom?

Daj nam pomoć od nevolje, i sujetno je spasenje čovečije.

Bogom ćemo učiniti silu, i On će uništiti neprijatelje naše.

BOŽE, hvalu moju ne prećuti;

jer usta grešnička i usta lukavoga otvoriše se na me, govoriše protiv mene jezikom lažljivim,

i rečima mržnje opkoliše me, i ratovahu na mene uzalud.

Umesto da me vole, oklevetaše me, a ja se molih (Tebi);

i postaviše protiv mene zla umesto dobara, i mržnju umesto ljubavi moje.

Postavi na njega grešnika, i đavo (=klevetnik) nek stane s desna njega;

kada mu se bude sudilo, neka izađe osuđen, i molitva njegova da bude na greh.

Neka dani njegovi budu malobrojni, i episkopstvo (=dostojanstvo) njegovo da uzme drugi.

Neka sinovi njegovi budu siročad, i žena njegova udovica;

pokrenuti sinovi njegovi nek se presele, i neka prose, nek su izgnani iz domova svojih.

Da (mu) traži zajmodavac sve što je njegovo, i da razgrabe tuđinci trudove njegove;

neka mu nema zaštitnika, niti da ima milujućeg siročadi njegove;

nek budu deca njegova za pogubljenje, u jednom naraštaju nek se uništi ime njegovo.

Da se spomene bezakonje otaca njegovih pred Gospodom, i greh matere njegove da se ne očisti.

Nek budu svagda pred Gospodom, i da uništi sa zemlje spomen njihov;

jer se ne setiše da učine milost, i proganjaše čoveka ubogog i siromaha i potištenoga srcem, da (ih) ubiju.

I zavole prokletstvo, i doći će mu; i ne htede blagoslov, i udaljiće se od njega.

I obuče prokletstvo kao odelo, i uđe kao voda u utrobu njegovu, i kao ulje u kosti njegove.

Neka mu bude kao odeća koju će odenuti, i kao pojas kojim će zauvek opasati se.

Ovo je plata od Gospoda onima koji me klevetaju, i koji govore zlo protiv duše moje.

A Ti Gospode, Gospode, učini sa mnom milost radi Imena Tvoga, jer je dobra milost Tvoja.

Izbavi me, jer sam siromah i ubog, i srce se moje potrese u meni;

kao senka kada se skloni, iščezoh, istresoh se kao skakavci.

Kolena moja iznemogoše od posta, i telo se moje izmeni jeleja radi.

I ja postadoh poruga njima; videvši me, klimahu glavama svojim.

Pomozi mi, Gospode Bože moj, i spasi me po milosti Tvojoj;

i neka poznaju da je ovo ruka Tvoja i Ti si, Gospode, učinio to.

Proklinjaće oni, a Ti ćeš blagosiljati; oni koji ustaju na me nek se posrame, a sluga Tvoj obradovaće se.

Neka se klevetnici moji obuku u sramotu, i neka se ogrnu kao ogrtačem sramotom svojom.

Ispovedaću se Gospodu veoma ustima mojim i usred mnogih hvaliću Ga,

jer stade s desne strane ubogoga, da spase od gonitelja dušu moju.