Psalam 106.

Po Septuaginti: 106 · masoretski: 107 · Isti psalam u Svetom Pismu

Aliluja (=Hvalite Gospoda).

1. 1.

   ISPOVEDAJTE i hvalite Gospoda, jer je dobar, jer je do veka milost Njegova.

2. 2.

   Neka (to) kažu iskupljeni (=izbavljeni) od Gospoda, koje je izbavio iz ruke neprijatelja.

3. 3.

   Iz zemalja sabra ih, od istoka i zapada i severa i mora;

4. 4.

   lutahu u pustinji, u (zemlji) bezvodnoj, put ka gradu naseljenja ne nađoše,

5. 5.

   gladujući i žeđujući, duša njihova u njima iščile.

6. 6.

   I povikaše ka Gospodu kada se mučahu, i iz nevolja njihovih izbavi ih,

7. 7.

   i odvede ih putem pravim da otidu u grad naseljenja.

8. 8.

   Neka ispovedaju Gospodu milosti Njegove i čudesa Njegova sinovima ljudskim,

9. 9.

   jer nahrani dušu praznu i dušu gladujuću ispuni dobrima.

10. 10.

    One koji sede u tami i senci smrti, okovane u siromaštvu i gvožđu.

11. 11.

    Jer preogorčiše reči Božije i savet Višnjega razdražiše,

12. 12.

    i ponizi se u mukama srce njihovo, onemoćaše, i ne bi koga da pomogne.

13. 13.

    I povikaše ka Gospodu kada se mučahu, i iz nevolja njihovih spase ih,

14. 14.

    i izvede ih iz tame i senke smrti, i okove njihove raskinu.

15. 15.

    Neka ispovedaju Gospodu milosti Njegove i čudesa Njegova sinovima ljudskim,

16. 16.

    jer skrši vrata bakarna i poluge gvozdene polomi.

17. 17.

    Prihvati ih sa puta bezakonja njihovog, jer se zbog bezakonja svoga poniziše.

18. 18.

    Svakog jela uzgnuša se duša njihova, i približiše se do vrata smrti.

19. 19.

    I povikaše ka Gospodu kada se mučahu, i od svih nevolja njihovih spase ih.

20. 20.

    Posla Reč Svoju i isceli ih, i izbavi ih iz truleži njihovih.

21. 21.

    Neka ispovedaju Gospodu milosti Njegove i čudesa Njegova sinovima ljudskim;

22. 22.

    i neka prinesu Njemu žrtvu hvale i neka objavljuju dela Njegova u veselju.

23. 23.

    Koji silaze u more lađama, (i) koji čine poslove u vodama mnogim,

24. 24.

    oni videše dela Gospodnja i čudesa Njegova u dubini (mora).

25. 25.

    Reče, i stade vetar burni, i podigoše se talasi njegovi,

26. 26.

    uzdižu se do nebesa i silaze do bezdana; duša se njihova rastapaše u zalima;

27. 27.

    smutiše se, potresoše se kao pijanica, i sva mudrost njihova potonu.

28. 28.

    I povikaše ka Gospodu kada se mučahu, i od nevolja njihovih izvede ih,

29. 29.

    i zapovedi buri i stade kao lahor, i ućutaše se talasi njeni.

30. 30.

    I obradovaše se što se umiriše, i odvede ih u zaliv volje Svoje.

31. 31.

    Neka ispovedaju Gospodu milosti Njegove i čudesa Njegova sinovima ljudskim;

32. 32.

    neka Ga uzvišuju u crkvi (=saboru) naroda, i na sedištu prezvitera neka Ga hvale.

33. 33.

    Postavi reke u pustinji i izvore voda za žeđ (ljudsku);

34. 34.

    zemlju plodonosnu (okrenu) u slanu (baru) od zlobe njenih stanovnika.

35. 35.

    Postavi pustinju u jezera vodna, i zemlju bezvodnu u izvore voda;

36. 36.

    i nastani tamo gladne (ljude), i podiže gradove stanovanja;

37. 37.

    i zasejaše polja i zasadiše vinograde i proizvedoše plod žita.

38. 38.

    I blagoslovi ih i umnožiše se vrlo, i stoku njihovu ne umanji.

39. 39.

    A (pre toga) umanjiše se i napatiše od žalosti zala i bolova.

40. 40.

    I (zato) izli poniženje na knezove (neznabošce), i zavede ih u bespuće, a ne na put.

41. 41.

    I ubogog (Izrailja) pomože od siromaštva, i postavi kao ovce rodove (njegove).

42. 42.

    Videće pravi (srcem) i obradovaće se, i svako će bezakonje zatvoriti usta svoja.

43. 43.

    Ko je mudar da ovo sačuva, i shvatiće milosti Gospodnje.