Катизма 7
9 псалама · 46–54
Статија 1
Псалам 46.
За крај, за синове Корејеве, Псалам.
1
СВИ НАРОДИ запљескајте рукама,
покликните Богу гласом радовања.
2
Јер је Господ Вишњи страшан,
Цар велики над целом земљом.
3
Покори нама народе
и незнабошце под ноге наше.
4
Изабрао нам је наслеђе Своје,
лепоту Јаковљеву коју је заволео.
5
Узиђе Бог са усклицањем,
Господ са гласом трубним.
6
Певајте Богу нашем, псалмопевајте;
певајте, Цару нашем, псалмопојте.
7
Јер је Цар све земље Бог,
псалмопевајте (Њему) разумно.
8
Зацари се Бог над народима,
бог седи на светом престолу Своме.
9
Кнезови народа сабраше се с Богом Аврамовим;
јер се Божији моћници земље веома уздигоше.
Псалам 47.
Псалам песме, синова Корејевих; други дан недеље.
1
ВЕЛИКИ је Господ и хваљен веома,
у граду Бога нашега, на гори светој Својој,
2
добро утврђеној, радости све земље.
Горе Сионске, падине северне,
град Цара великога.
3
Бог у тврђавама Његовим познаје се,
када га штити (и брани).
4
Јер, гле, цареви земаљски сабраше се,
дођоше заједно;
5
видевши (га) тако се задивише,
смутише се, потресоше се;
6
трепет их обузе,
тамо (их) спопаше муке као породиљу.
7
Ветром јаким скршићеш лађе Тарсиске.
8
Као што чусмо, тако и видесмо
у граду Господа над војскама,
у граду Бога нашега;
Бог га је утемељио до века.
9
Схватисмо, Боже, милост Твоју
усред Храма и народа Твога.
10
По Имену Твојем, Боже,
тако је и хвала Твоја по крајевима земље;
правде је пуна десница Твоја.
11
Нек се узвесели гора Сион,
нек се обрадују кћери Јудејске,
ради судова Твојих, Господе.
12
Обиђите Сион и походите га,
разгледајте куле његове,
13
ставите срца ваша у бедеме његове
и расмотрите детаљно тврђаве његове,
да бисте приповедали млађем нараштају.
14
Јер је овај Бог наш
до века, и у век века;
Он ће нас напасати (као пастир) у векове.
Псалам 48.
За крај, синова Корејевих, Псалам.
1
СЛУШАЈТЕ ово сви народи,
чујте сви који живите у васељени;
2
земнородни и синови људски,
заједно богати и сирома.
3
Уста ће моја говорити мудрост,
и поучење срца мога разумност.
4
Пригнућу причи ухо моје,
отворићу уз псалтир загонетку моју.
5
Зашто се бојим у зли дан?
Безакоње пете (непријатеља) мојих опколи ме.
6
Ви који се уздате у силу своју,
и који се мноштвом богатства свога хвалите!
7
Брат неће избавити; хоће ли избавити човек?
Неће дати Богу откуп за себе,
8
и цену откупа душе своје,
9
и намучи се до века, и живеће до краја;
јер неће видети пропасти, када види мудраце умируће.
10
Заједно неразуман и безуман пропадају,
и оставиће туђинцима богатство своје.
11
И гробови њихови куће су им до века,
станови њихови из нараштаја у нараштај.
Назваше именима својим земље своје.
12
И човек у части будући, не разумеде,
изједначи се са стоком неразумном и постаде јој сличан.
13
Овај је пут њихов саблазан њима,
и после тога устима својим хвалиће се.
14
Као овце стављени су у ад, смрт ће их напасати;
и ујутро ће праведни владати њима,
и помоћ њихова овештаће у аду,
из славе своје избачени бише.
15
Али ће Бог избавити душу моју
из руке адове, када ме прихвати.
16
Не бој се кад се човек разбогати
и када се умножи слава дома његова;
17
јер када умре неће узети (са собом) све,
нити ће поћи са њим слава његова.
18
Јер душа његова благосиљаће се за живота његова;
(а) хвалиће Те (тек) кад му добро учиниш.
19
Отићи ће до рода отаца својих,
до века неће видети светлост.
20
И човек у части будући, не разумеде,
изједначи се са стоком неразумном, и постаде јој сличан.
Псалам 49.
Псалам Асафов.
1
БОГ над боговима, Господ, говораше, и призва земљу
од истока сунца до запада.
2
Са Сиона је благолепност красоте Његове,
Бог ће јавно доћи,
3
Бог наш, и неће прећутати.
Огањ ће пред Њим разгорети се,
и око Њега бура јака.
4
Призваће небо свише и земљу,
да суди народу Своме.
5
Саберите Му преподобне (=свете) Његове,
који су прихватили завет Његов о жртвама.
6
И објавиће небеса правду Његову,
јер је Бог Судија.
7
Слушај, народе мој, и говорићу ти;
Израиљу, и засведочићу ти:
Бог, Бог твој Ја јесам.
8
Нећу те за жртве твоје карати,
свеспаљенице твоје преда Мном су свагда.
9
Нећу примати из дома твога теоце,
нити од стада твога јариће.
10
Јер су Моје све звери из дубраве,
животиње у горама и волови;
11
знам све птице небеске,
и красота пољска преда Мном је.
12
Ако огладним, не бих ти рекао,
јер је Моја васељена и пуноћа њена.
13
Зар ћу јести меса јунаца,
или ћу крв јарчију пити?
14
Принеси Богу жртву хвале
и изврши Вишњему завете своје;
15
и призови Ме у дан жалости,
и избавићу те, и прославићеш Ме.
16
А грешнику рече Бог:
Зашто ти казујеш законе Моје
и узимаш завет Мој у уста своја?
17
Јер ти си омрзао васпитање
и речи Моје бацио си за леђа.
18
Ако видиш лопова, помажеш му,
и са прељубником удео свој имаш;
19
уста твоја умножише злобу,
и језик твој плете лукавство;
20
седећи клеветао си на брата свога,
и против сина матере твоје стављао си замку.
21
То си чинио, и Ја ћутах;
смислио си безакоње – да ћу ти бити сличан!
Обличићу те, и метнућу пред лице твоје грехе твоје.
22
Разумите ово који заборављате Бога,
да (вас) не зграби, и неће бити избавитеља.
23
Жртва хвале прославиће ме,
и тамо је пут којим ћу му показати спасење Божије.
Псалам 50.
За крај, Псалам Давидов, кад му дође Натан Пророк,
1
ПОМИЛУЈ ме, Боже, по великој милости Својој,
и по обиљу милосрђа Свога очисти безакоње моје.
2
Опери ме добро од безакоња мога,
и од греха мога очисти ме.
3
Јер безакоње моје ја знам, и грех је мој стално преда мном.
4
Теби јединоме сагреших,
и зло пред Тобом учиних.
Да се оправдаш у речима Својим,
и победиш када Ти суде.
5
Гле, у безакоњима се зачех,
и у гресима роди ме мати моја.
6
Гле, истину љубиш,
и јављаш ми непознатости и тајне мудрости Твоје.
7
Покропи ме исопом, и очистићу се;
опери ме, и бићу бељи од снега.
8
Дај ми да слушам радост и весеље,
да се обрадују кости потрвене.
9
Одврати лице Твоје од грехова мојих,
и сва безакоња моја очисти.
10
Срце чисто саздај у мени, Боже,
и Дух прав обнови у утроби мојој.
11
Не одбаци ме од лица Твога,
и Духа Твога Светога не одузми од мене.
12
Дај ми радост спасења Твога,
и Духом владалачким утврди ме.
13
Научићу безаконике путевима Твојим,
и безбожници ће се обратити к Теби.
14
Избави ме од крви, Боже, Боже спасења мога,
обрадоваће се језик мој правди Твојој.
15
Господе, отвори усне моје,
и уста моја казиваће хвалу Твоју.
16
Јер да си хтео жртве, ја бих Ти принео;
за жртве свеспаљенице не мариш.
17
Жртва је Богу дух скрушен;
срце скрушено и унижено Бог неће одбацити.
18
По благовољењу Своме, Господе, чини добро Сиону,
и нека се подигну зидови Јерусалимски.
19
Тада ћеш благоволити жртву правде,
приносе и жртве свеспаљенице,
тада ће принети на жртвеник Твој теоце.
Псалам 51.
За крај, поучан, Давидов,
1
ШТО СЕ хвалиш злобом, силниче,
безакоњем по вас дан?
2
Неправду је смислио језик твој,
као бријач изоштрен учинио си превару
3
Заволео си злобу већма од доброте,
неправду већма него да говориш правду.
4
Заволео си све речи пропасти,
(и) језик лукави.
5
Зато ће те Бог поразити до краја;
истргнуће те и преселити из насеља твога,
и корен твој из земље живих.
6
Видеће праведни и убојаће се,
и над њим ће се насмејати, и рећи ће:
7
Гле човека који не стави Бога за помоћника себи,
него се поузда на мноштво богатства свога
и јачаше се таштином својом.
8
А ја сам као маслина плодовита у дому Божијем;
поуздах се у милост Божију
до века и у век века.
9
Исповедаћу Ти се до века, јер си (ми Ти то) учинио,
и стрпљиво чекаћу Име Твоје,
јер је добро према преподобнима Твојима.
Псалам 52.
За крај, за Маелет, поучан, Давидов.
1
РЕЧЕ безуман у срцу своме: Нема Бога!
Распадоше се и згадише се у безакоњима,
нема (га) који чини добро.
2
Бог с неба погледа на синове људске
да види има ли који разуман или који тражи Бога.
3
Сви застранише, уједно неваљали посташе,
нема га који чини добро, нема ниједнога.
4
Неће ли познати сви који чине безакоње,
који једу народ мој као јеђење хлеба, (а) Бога не призваше.
5
Тамо се устрашише страха, где страха не беше,
јер бог разасу кости човекоугодника;
постидеше се, јер их Бог сатре.
6
Ко ће дати са Сиона спасење Израиљево?
Када поврати Господ робље народа Свога,
обрадоваће се Јаков и узвеселиће се Израиљ.
Псалам 53.
За крај, у химнама, поучан, Давидов, када дођоше Зифеји и рекоше Саулу:
1
БОЖЕ, у Име Твоје спаси ме,
и силом Твојом суди ми.
2
Боже, услиши молитву моју,
чуј речи уста мојих.
3
Јер туђинци устадоше на ме,
и силници затражише душу моју,
и не поставише Бога пред собом.
4
Јер, гле, Бог ми помаже,
и Господ је заступник души мојој.
5
Узврати зла непријатељима мојим,
истином Твојом истреби их.
6
Добровољно ћу жртвовати Теби,
исповедаћу се Имену Твоме, Господе, јер је добро.
7
Јер си ме избавио од сваке невоље;
и на непријатеље моје погледа око моје.
Псалам 54.
За крај, у песмама поучан, Давидов.
1
ЧУЈ, Боже, молитву моју,
и не презри мољења мога.
2
Погледај на ме и услиши ме.
Ожалостих се размишљањем мојим и смутих се
3
од вике непријатеља, и од тлачења грешника;
јер навалише на ме безакоње,
и у гњеву прогањаху ме.
4
Срце се моје смути у мени,
и страх смртни нападе на ме.
5
Страх и трепет дође на ме,
и покри ме тама.
6
И рекох: Ко ће ми дати крила као голубу,
и полетећу и починућу.
7
Гле, удаљих се бежећи,
и настаних се у пустињи.
8
Чеках Бога, Који ме спасава
од малодушности и од буре.
9
Потопи (их), Господе, и раздели језике њихове;
јер видех безакоње и свађу у граду.
10
Дању и ноћу опкољавају га на зидовима његовим,
и безакоње и мука је посред њега, и неправда;
11
и не оскуде од тргова његових лихварство и превара.
12
Јер ако би непријатељ ругао ми се, претрпео бих;
и ако би мрзитељ говорио на ме велеречиво, сакрио бих се од њега.
13
Него ти, човече, истодушни,
господару мој и познаниче мој,
14
који се заједно са мном наслађиваше јелима,
у дом Божији хођасмо једнодушно.
15
Нека дође смрт на њих,
и нека сиђу у ад живи;
јер је лукавство у насељима њиховим усред њих.
16
А ја к Богу завапих,
и Господ услиша ме.
17
Вечером и јутром и у подне казиваћу,
и јављаћу, и услишиће глас мој.
18
Избавиће у миру душу моју од оних који ми се приближују,
јер их много беше против мене.
19
Услишиће Бог и понизиће их,
Он Који постоји пре векова.
Јер нема у њих промене, јер се не убојаше Бога;
20
пружише руку своју на узвраћање,
оскврнише завет Његов.
21
Разделише се од гњева лица Његовог,
и приближише се срца њихова;
умекшаше се речи њихове већма од масла,
а оне су (уствари) стреле.
22
Пренеси на Господа бригу своју, и Он ће те прехранити;
неће дати довека посртања праведнику.
23
А Ти ћеш их, Боже, низвести у јаму пропасти.
Људи крвници и лукави
неће саставити ни половину дана својих.
А ја се, у Тебе уздам, Господе.