Пређи на садржај
Катизма 7

Псалтир – садржај

Катизма 7

9 псалама · 46–54

Статија 1

Псалам 46.

За крај, за синове Корејеве, Псалам.

1
СВИ НАРОДИ запљескајте рукама, покликните Богу гласом радовања.
2
Јер је Господ Вишњи страшан, Цар велики над целом земљом.
3
Покори нама народе и незнабошце под ноге наше.
4
Изабрао нам је наслеђе Своје, лепоту Јаковљеву коју је заволео.
5
Узиђе Бог са усклицањем, Господ са гласом трубним.
6
Певајте Богу нашем, псалмопевајте; певајте, Цару нашем, псалмопојте.
7
Јер је Цар све земље Бог, псалмопевајте (Њему) разумно.
8
Зацари се Бог над народима, бог седи на светом престолу Своме.
9
Кнезови народа сабраше се с Богом Аврамовим; јер се Божији моћници земље веома уздигоше.

Псалам 47.

Псалам песме, синова Корејевих; други дан недеље.

1
ВЕЛИКИ је Господ и хваљен веома, у граду Бога нашега, на гори светој Својој,
2
добро утврђеној, радости све земље. Горе Сионске, падине северне, град Цара великога.
3
Бог у тврђавама Његовим познаје се, када га штити (и брани).
4
Јер, гле, цареви земаљски сабраше се, дођоше заједно;
5
видевши (га) тако се задивише, смутише се, потресоше се;
6
трепет их обузе, тамо (их) спопаше муке као породиљу.
7
Ветром јаким скршићеш лађе Тарсиске.
8
Као што чусмо, тако и видесмо у граду Господа над војскама, у граду Бога нашега; Бог га је утемељио до века.
9
Схватисмо, Боже, милост Твоју усред Храма и народа Твога.
10
По Имену Твојем, Боже, тако је и хвала Твоја по крајевима земље; правде је пуна десница Твоја.
11
Нек се узвесели гора Сион, нек се обрадују кћери Јудејске, ради судова Твојих, Господе.
12
Обиђите Сион и походите га, разгледајте куле његове,
13
ставите срца ваша у бедеме његове и расмотрите детаљно тврђаве његове, да бисте приповедали млађем нараштају.
14
Јер је овај Бог наш до века, и у век века; Он ће нас напасати (као пастир) у векове.

Псалам 48.

За крај, синова Корејевих, Псалам.

1
СЛУШАЈТЕ ово сви народи, чујте сви који живите у васељени;
2
земнородни и синови људски, заједно богати и сирома.
3
Уста ће моја говорити мудрост, и поучење срца мога разумност.
4
Пригнућу причи ухо моје, отворићу уз псалтир загонетку моју.
5
Зашто се бојим у зли дан? Безакоње пете (непријатеља) мојих опколи ме.
6
Ви који се уздате у силу своју, и који се мноштвом богатства свога хвалите!
7
Брат неће избавити; хоће ли избавити човек? Неће дати Богу откуп за себе,
8
и цену откупа душе своје,
9
и намучи се до века, и живеће до краја; јер неће видети пропасти, када види мудраце умируће.
10
Заједно неразуман и безуман пропадају, и оставиће туђинцима богатство своје.
11
И гробови њихови куће су им до века, станови њихови из нараштаја у нараштај. Назваше именима својим земље своје.
12
И човек у части будући, не разумеде, изједначи се са стоком неразумном и постаде јој сличан.
13
Овај је пут њихов саблазан њима, и после тога устима својим хвалиће се.
14
Као овце стављени су у ад, смрт ће их напасати; и ујутро ће праведни владати њима, и помоћ њихова овештаће у аду, из славе своје избачени бише.
15
Али ће Бог избавити душу моју из руке адове, када ме прихвати.
16
Не бој се кад се човек разбогати и када се умножи слава дома његова;
17
јер када умре неће узети (са собом) све, нити ће поћи са њим слава његова.
18
Јер душа његова благосиљаће се за живота његова; (а) хвалиће Те (тек) кад му добро учиниш.
19
Отићи ће до рода отаца својих, до века неће видети светлост.
20
И човек у части будући, не разумеде, изједначи се са стоком неразумном, и постаде јој сличан.

Псалам 49.

Псалам Асафов.

1
БОГ над боговима, Господ, говораше, и призва земљу од истока сунца до запада.
2
Са Сиона је благолепност красоте Његове, Бог ће јавно доћи,
3
Бог наш, и неће прећутати. Огањ ће пред Њим разгорети се, и око Њега бура јака.
4
Призваће небо свише и земљу, да суди народу Своме.
5
Саберите Му преподобне (=свете) Његове, који су прихватили завет Његов о жртвама.
6
И објавиће небеса правду Његову, јер је Бог Судија.
7
Слушај, народе мој, и говорићу ти; Израиљу, и засведочићу ти: Бог, Бог твој Ја јесам.
8
Нећу те за жртве твоје карати, свеспаљенице твоје преда Мном су свагда.
9
Нећу примати из дома твога теоце, нити од стада твога јариће.
10
Јер су Моје све звери из дубраве, животиње у горама и волови;
11
знам све птице небеске, и красота пољска преда Мном је.
12
Ако огладним, не бих ти рекао, јер је Моја васељена и пуноћа њена.
13
Зар ћу јести меса јунаца, или ћу крв јарчију пити?
14
Принеси Богу жртву хвале и изврши Вишњему завете своје;
15
и призови Ме у дан жалости, и избавићу те, и прославићеш Ме.
16
А грешнику рече Бог: Зашто ти казујеш законе Моје и узимаш завет Мој у уста своја?
17
Јер ти си омрзао васпитање и речи Моје бацио си за леђа.
18
Ако видиш лопова, помажеш му, и са прељубником удео свој имаш;
19
уста твоја умножише злобу, и језик твој плете лукавство;
20
седећи клеветао си на брата свога, и против сина матере твоје стављао си замку.
21
То си чинио, и Ја ћутах; смислио си безакоње – да ћу ти бити сличан! Обличићу те, и метнућу пред лице твоје грехе твоје.
22
Разумите ово који заборављате Бога, да (вас) не зграби, и неће бити избавитеља.
23
Жртва хвале прославиће ме, и тамо је пут којим ћу му показати спасење Божије.

Псалам 50.

За крај, Псалам Давидов, кад му дође Натан Пророк,

1
ПОМИЛУЈ ме, Боже, по великој милости Својој, и по обиљу милосрђа Свога очисти безакоње моје.
2
Опери ме добро од безакоња мога, и од греха мога очисти ме.
3
Јер безакоње моје ја знам, и грех је мој стално преда мном.
4
Теби јединоме сагреших, и зло пред Тобом учиних. Да се оправдаш у речима Својим, и победиш када Ти суде.
5
Гле, у безакоњима се зачех, и у гресима роди ме мати моја.
6
Гле, истину љубиш, и јављаш ми непознатости и тајне мудрости Твоје.
7
Покропи ме исопом, и очистићу се; опери ме, и бићу бељи од снега.
8
Дај ми да слушам радост и весеље, да се обрадују кости потрвене.
9
Одврати лице Твоје од грехова мојих, и сва безакоња моја очисти.
10
Срце чисто саздај у мени, Боже, и Дух прав обнови у утроби мојој.
11
Не одбаци ме од лица Твога, и Духа Твога Светога не одузми од мене.
12
Дај ми радост спасења Твога, и Духом владалачким утврди ме.
13
Научићу безаконике путевима Твојим, и безбожници ће се обратити к Теби.
14
Избави ме од крви, Боже, Боже спасења мога, обрадоваће се језик мој правди Твојој.
15
Господе, отвори усне моје, и уста моја казиваће хвалу Твоју.
16
Јер да си хтео жртве, ја бих Ти принео; за жртве свеспаљенице не мариш.
17
Жртва је Богу дух скрушен; срце скрушено и унижено Бог неће одбацити.
18
По благовољењу Своме, Господе, чини добро Сиону, и нека се подигну зидови Јерусалимски.
19
Тада ћеш благоволити жртву правде, приносе и жртве свеспаљенице, тада ће принети на жртвеник Твој теоце.

Псалам 51.

За крај, поучан, Давидов,

1
ШТО СЕ хвалиш злобом, силниче, безакоњем по вас дан?
2
Неправду је смислио језик твој, као бријач изоштрен учинио си превару
3
Заволео си злобу већма од доброте, неправду већма него да говориш правду.
4
Заволео си све речи пропасти, (и) језик лукави.
5
Зато ће те Бог поразити до краја; истргнуће те и преселити из насеља твога, и корен твој из земље живих.
6
Видеће праведни и убојаће се, и над њим ће се насмејати, и рећи ће:
7
Гле човека који не стави Бога за помоћника себи, него се поузда на мноштво богатства свога и јачаше се таштином својом.
8
А ја сам као маслина плодовита у дому Божијем; поуздах се у милост Божију до века и у век века.
9
Исповедаћу Ти се до века, јер си (ми Ти то) учинио, и стрпљиво чекаћу Име Твоје, јер је добро према преподобнима Твојима.

Псалам 52.

За крај, за Маелет, поучан, Давидов.

1
РЕЧЕ безуман у срцу своме: Нема Бога! Распадоше се и згадише се у безакоњима, нема (га) који чини добро.
2
Бог с неба погледа на синове људске да види има ли који разуман или који тражи Бога.
3
Сви застранише, уједно неваљали посташе, нема га који чини добро, нема ниједнога.
4
Неће ли познати сви који чине безакоње, који једу народ мој као јеђење хлеба, (а) Бога не призваше.
5
Тамо се устрашише страха, где страха не беше, јер бог разасу кости човекоугодника; постидеше се, јер их Бог сатре.
6
Ко ће дати са Сиона спасење Израиљево? Када поврати Господ робље народа Свога, обрадоваће се Јаков и узвеселиће се Израиљ.

Псалам 53.

За крај, у химнама, поучан, Давидов, када дођоше Зифеји и рекоше Саулу:

1
БОЖЕ, у Име Твоје спаси ме, и силом Твојом суди ми.
2
Боже, услиши молитву моју, чуј речи уста мојих.
3
Јер туђинци устадоше на ме, и силници затражише душу моју, и не поставише Бога пред собом.
4
Јер, гле, Бог ми помаже, и Господ је заступник души мојој.
5
Узврати зла непријатељима мојим, истином Твојом истреби их.
6
Добровољно ћу жртвовати Теби, исповедаћу се Имену Твоме, Господе, јер је добро.
7
Јер си ме избавио од сваке невоље; и на непријатеље моје погледа око моје.

Псалам 54.

За крај, у песмама поучан, Давидов.

1
ЧУЈ, Боже, молитву моју, и не презри мољења мога.
2
Погледај на ме и услиши ме. Ожалостих се размишљањем мојим и смутих се
3
од вике непријатеља, и од тлачења грешника; јер навалише на ме безакоње, и у гњеву прогањаху ме.
4
Срце се моје смути у мени, и страх смртни нападе на ме.
5
Страх и трепет дође на ме, и покри ме тама.
6
И рекох: Ко ће ми дати крила као голубу, и полетећу и починућу.
7
Гле, удаљих се бежећи, и настаних се у пустињи.
8
Чеках Бога, Који ме спасава од малодушности и од буре.
9
Потопи (их), Господе, и раздели језике њихове; јер видех безакоње и свађу у граду.
10
Дању и ноћу опкољавају га на зидовима његовим, и безакоње и мука је посред њега, и неправда;
11
и не оскуде од тргова његових лихварство и превара.
12
Јер ако би непријатељ ругао ми се, претрпео бих; и ако би мрзитељ говорио на ме велеречиво, сакрио бих се од њега.
13
Него ти, човече, истодушни, господару мој и познаниче мој,
14
који се заједно са мном наслађиваше јелима, у дом Божији хођасмо једнодушно.
15
Нека дође смрт на њих, и нека сиђу у ад живи; јер је лукавство у насељима њиховим усред њих.
16
А ја к Богу завапих, и Господ услиша ме.
17
Вечером и јутром и у подне казиваћу, и јављаћу, и услишиће глас мој.
18
Избавиће у миру душу моју од оних који ми се приближују, јер их много беше против мене.
19
Услишиће Бог и понизиће их, Он Који постоји пре векова. Јер нема у њих промене, јер се не убојаше Бога;
20
пружише руку своју на узвраћање, оскврнише завет Његов.
21
Разделише се од гњева лица Његовог, и приближише се срца њихова; умекшаше се речи њихове већма од масла, а оне су (уствари) стреле.
22
Пренеси на Господа бригу своју, и Он ће те прехранити; неће дати довека посртања праведнику.
23
А Ти ћеш их, Боже, низвести у јаму пропасти. Људи крвници и лукави неће саставити ни половину дана својих. А ја се, у Тебе уздам, Господе.

Покушајте